Niža rata kredita, molim

Prošle nedelje je makroekonomska situacija bila u fokusu, nekoliko centralnih banaka je smanjilo kamatne stope. Berzanski indeksi nisu beležili brze nedeljne promene i nedelju su uglavnom završili na sličnom nivou kao što su je započeli. S obzirom na ostvarene prinose ove godine, mogu se malo opustiti.

*uključujući dividende konvertovane u evrima.

Izvor: Bloomberg

Indeks Nasdaq, koji uključuje akcije navedene  na elektronskoj berzi Nasdaq, je u sredu prvi put u istoriji premašio granicu od 20 hiljada poena, što je samo nešto više od četiri godine nakon što je dostigao vrednost od 10 hiljada poena. I ove godine tehnološki indeks Nasdaq se ističe najbržim rastom među tri najvažnija američka indeksa. Ove godine je porastao za 36 %, mereno u evrima bez primljenih dividendi, dok je vrednost indeksa S&P 500 u tom periodu porasla za 33 %, a industrijski indeks Dow Jones 'samo' za 22 %.Glavni 'krivci' za brži rast indeksa ove godine bile su tehnološke akcije, predvođene Nvidiom i Teslom. Krajem godine planiraju da uključe i kompaniju MicroStrategy. Cena akcija ove kompanije se od početka godine skoro učetvorostručila, a zanimljiva je jer je najveći korporativni vlasnik digitalne valute Bitcoin. U vlasništvu ima oko 423 hiljade bitcoina, koje je počela da kupuje 2020. godine, a mnoge kupovine su obavljene i ove godine kada je cena kriptovalute počela brže da raste. Njihova prosečna kupovna cena bitcoina je oko 58 hiljada dolara, dok se trenutna cena bitcoina kreće malo iznad 100 hiljada dolara.

Akcionari kompanije Broadcom imali su odličan petak, jer je cena akcija skočila za 24% zbog dobrih poslovnih rezultata i još boljih prognoza. Broadcom je jedan od većih dobavljača poluprovodnika za Apple i mnoge druge tehnološke kompanije. Iz kompanije su saopštili da su prihodi od prodaje u oblasti veštačke inteligencije ove godine porasli za 220%, a prognoze za naredne tri godine su takođe odlične. Tržišna kapitalizacija kompanije je prvi put premašila hiljadu milijardi dolara, čime se pridružila elitnom klubu najvećih (Apple, Nvidia, Microsoft, Amazon, Meta, Tesla i TSMC)

Ove nedelje su tri važne centralne banke smanjile osnovnu kamatnu stopu. Najviše je iznenadila švajcarska centralna banka (SNB), koja je smanjila kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 0,5%. Slično je postupila i kanadska centralna banka, koja je smanjila kamatnu stopu za 0,5 procentnih poena na 3,25%. Potpuno očekivano, Evropska centralna banka je takođe smanjila kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena i zaustavila depozitnu kamatnu stopu na 3%. Time su izazvali američki Fed, koji zaseda sledeće nedelje.

Kapitalna tržišta su prilično sigurna da će FED i ovog puta smanjiti kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, ali već se vide prvi znaci inflacije. Američka inflacija za novembar (CPI), objavljena u sredu, dostigla je očekivanih 2,7% na godišnjem nivou, dok je inflacija na nivou proizvođača (PPI) sledećeg dana neprijatno iznenadila sa godišnjim rastom od 3% (što je najviša stopa od februara 2023). Ključno pitanje ostaje kada će centralne banke prestati sa smanjenjem kamatnih stopa; neke verovatno već uskoro u narednoj godini.

Autor članka
Matic Volf
Senior portfolio menadžer
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana