Rast prinosa na obveznice ohladio je tržišta akcija

U protekloj sedmici investitore su najviše zaokupljali rast prinosa na državne obveznice, više cene nafte i neizvesnost u pogledu daljeg razvoja sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Kombinacija ovih faktora pogoršala je raspoloženje na svetskim tržištima akcija, naročito u tehnološkom sektoru.

Nakon tri uzastopne nedelje rasta, američka tržišta akcija donekle su izgubila zamah. Vrednost indeksa S&P 500 smanjena je za 2,33%, dok je tehnološki indeks Nasdaq pao za 3,38%. Značajan izvor pritiska dolazio je sa tržišta obveznica. Ukupan javni dug SAD prvi put je premašio 40 biliona američkih dolara, dok je prinos na 30-godišnje državne obveznice porastao iznad 5,3%, dostigavši najviši nivo od 2007. godine. Investitore pre svega zabrinjavaju dugoročni izgledi američkih javnih finansija, veliki obim novih emisija državnih obveznica, kao i intenzivno zaduživanje kompanija, naročito radi finansiranja ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju.Američko Ministarstvo finansija sredinom nedelje najavilo je da će najmanje udvostručiti obim planiranih otkupa dugoročnih državnih obveznica kako bi unapredilo likvidnost dugoročnog segmenta tržišta. Ova mera samo je privremeno snizila prinose na obveznice. Investitori su, naime, brzo procenili da veći otkupi ne otklanjaju ključne razloge rasta prinosa.Da američka ekonomija za sada ostaje u dobroj formi, potvrdili su i avgustovski podaci o poslovnoj aktivnosti. Vrednost kompozitnog indeksa menadžera nabavke (PMI) porasla je na 56,0, dostigavši najviši nivo od aprila 2022. godine. Rast je bio posebno izražen u uslužnom sektoru, dok je i prerađivačka industrija ostala u zoni ekspanzije.

Uprkos generalno slabijem raspoloženju na tržištima akcija, zdravstveni sektor izdvojio se pozitivnim rezultatima. Cena akcije biotehnološke kompanije Moderna skočila je u sredu za oko 177%, nakon što je personalizovana mRNA vakcina, razvijena u saradnji sa kompanijom Merck, u završnoj fazi kliničkih ispitivanja pokazala da smanjuje rizik od ponovne pojave melanoma. Istovremeno, akcije kompanije Merck porasle su za oko 13%.S druge strane, maloprodajni lanac Walmart zabeležio je rast uporedive prodaje u SAD od 2,6%, što predstavlja najsporiji rast u poslednjih više od šest godina i ukazuje na opreznije ponašanje američkih potrošača. Kao posledica toga, nakon objave poslovnih rezultata cena akcije kompanije pala je za 9,2%.

I evropska tržišta akcija nedelju su uglavnom završila u blagom minusu. Panevropski indeks STOXX Europe 600 izgubio je približno pola procenta vrednosti, pri čemu su na raspoloženje investitora, slično kao i u SAD, pritisak vršili viši prinosi na državne obveznice. Prinos na desetogodišnje nemačke državne obveznice tokom nedelje porastao je na oko 3,27%, dostigavši najviši nivo u poslednjih 15 godina.Ekonomski pokazatelji, međutim, bili su znatno ohrabrujući. Kompozitni PMI indeks evrozone porastao je u avgustu na 52,1, nešto iznad očekivanja i julske vrednosti od 52,0. Nove porudžbine rasle su najbržim tempom u više od tri godine, dok se izvozna tražnja prvi put od 2022. godine vratila u zonu rasta. U Nemačkoj se posebno izdvojio proizvodni sektor, gde je pokazatelj aktivnosti dostigao najviši nivo u više od četiri godine.

Na azijskim tržištima posebno su se izdvojili veći padovi cena akcija u Japanu, gde je indeks Nikkei 225 izgubio 4,6% vrednosti, dok je indeks TOPIX pao za 3,77%. Pod najvećim pritiskom bile su tehnološke i poluprovodničke kompanije, dok je prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice porastao na 2,94%, što predstavlja najviši nivo u poslednje tri decenije. Razočarali su i podaci o privrednom rastu, pošto je japanski BDP u drugom kvartalu, na godišnje prilagođenom nivou, porastao za 1,1%, manje od očekivanih 2,0%.U Kini je indeks Hang Seng u Hong Kongu dobio 2,66% na vrednosti, čemu su najviše doprinele akcije iz zdravstvenog sektora, dok su indeksi CSI 300 i Shanghai Composite nedelju završili u minusu usled slabijih ekonomskih pokazatelja. Pažnju investitora posebno je privukao berzanski debi proizvođača humanoidnih robota Unitree Robotics. Potražnja malih investitora premašila je ponuđeni broj akcija za više od 8.000 puta, dok je cena akcije prvog dana trgovanja zaključena na nivou približno 460% iznad emisione cene.

Autor članka

Matija Kompara

Finansijski analitičar