Prinos zavisi od vrste fonda i tržišnih kretanja. Na primer, novčani fondovi mogu doneti viši prinos od klasičnih a vista depozita, dok balansirani mogu doneti viši prinos na duži rok, uz umeren rizik.

Ulaganje u akcijski investicioni fond je slično rizično kao i ulaganje u dobro diverzifikovani portfolio (grupu investicija) akcija velikog broja izdavalaca. S druge strane, ulaganje u akcijski investicioni fond je generalno mnogo manje rizično od ulaganja isključivo u akcije jedne kompanije prosečnog rizika.

Glavni rizik koji prihvata investitor koji ulaže svoja sredstva u investicione fondove je tržišni rizik. Tržišni rizik je rizik da će stvarni prinos na kraju perioda štednje biti niži ili veći od očekivanog (takođe „veći“ jer rizik uvek ima dve strane). Što je investicioni fond rizičniji, to je veća razlika između očekivanog i stvarnog prinosa. Generalno, među osnovnim grupama investicionih fondova, akcijski fondovi su najrizičniji, zatim slede balansirani investicioni fondovi (akcije + obveznice), a zatim obveznički fondovi. NLB Investicioni fondovi sa širokom diverzifikacijom imovine kroz različite investicije (npr. akcije kompanija iz različitih zemalja i različitih industrija) pokušavaju da eliminišu sve rizike koje mogu eliminisati prilikom ulaganja u pojedinačnu grupu. Što je period štednje duži, manja je verovatnoća da će prinos na investiciju biti negativan. Ostali rizici kojima je investitor potencijalno izložen mogu se nazvati „operativnim rizicima“ – pre svega rizik od grešaka u transakcijama sa sredstvima investitora, poravnanjima jedinica itd. Ozbiljnost ovih rizika zavisi prvenstveno od kvaliteta društva za upravljanje investicionim fondom i kvaliteta banke depozitara investicionih fondova.