Visoka cena nafte,ali privreda ostaje stabilna

Proteklu nedelju na finansijskim tržištima obeležile su dve suprotstavljene teme. S jedne strane, ekonomski pokazatelji nastavili su da potvrđuju prilično otpornu globalnu privredu, dok je s druge strane nastavak sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana ponovo podigao cenu nafte i oživeo strahovanja od rasta inflacije.

Rat između SAD-a i Irana traje već šesti mesec, a Ormuski moreuz ostaje jedna od ključnih tačaka pritiska na globalna energetska tržišta, budući da je pomorski saobraćaj kroz njega tokom većeg dela tog perioda bio značajno otežan. Početkom nedelje cene energenata dodatno su porasle usled novog talasa međusobnih napada, pa je cena nafte Brent premašila 97 američkih dolara po barelu.Rast cena nafte ponovo je podstakao zabrinutost zbog inflacije, što je dovelo do rasta prinosa na državne obveznice. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dostigao je 4,8%. U četvrtak je došlo do blagog smirivanja tržišta nakon izjave guvernera Federalnih rezervi Kristofera Volera (Christopher Waller), koji je naveo da bi podržao zadržavanje kamatnih stopa na trenutnom nivou ukoliko se inflacija nastavi kretati silaznom putanjom.Tržišno raspoloženje ponovo se promenilo u petak, nakon što su podaci o zaposlenosti za avgust značajno nadmašili očekivanja. Američka privreda otvorila je 162.000 novih radnih mesta, dok su analitičari očekivali približno 55.000. Istovremeno su naviše korigovani i podaci za jun i jul. Zanimljivo je da su, prema pojedinim analizama, žene činile oko 98% ukupnog rasta zaposlenosti u avgustu. Stopa nezaposlenosti ostala je na nivou od 4,1%.Objavljeni podaci umanjili su bojazan od usporavanja tržišta rada, ali su istovremeno povećali očekivanja da bi Federalne rezerve već u septembru mogle da podignu kamatne stope. Verovatnoća takvog poteza, koja je nakon Volerovih komentara u četvrtak pala na približno 50%, ponovo je porasla nakon objavljivanja podataka o zaposlenosti.

Među pojedinačnim kompanijama posebno se istakao Dell, koji je u utorak objavio kvartalne rezultate i, usled izuzetno snažne potražnje za serverima namenjenim veštačkoj inteligenciji, značajno povećao prognoze za celu poslovnu godinu. Kompanija sada očekuje prihode od 192 milijarde američkih dolara, što predstavlja rast od 69% u odnosu na prethodnu godinu i znatno je iznad konsenzusa analitičara od 173 milijarde dolara.Još veće iznenađenje donela je prognoza prilagođene zarade po akciji od 25,50 dolara, što bi značilo čak 148% veći rezultat nego godinu dana ranije. Istovremeno, ova procena značajno premašuje prethodni konsenzus analitičara koji je iznosio 18,86 dolara po akciji.Nakon objave rezultata, cena Dellove akcije skočila je za 15%, dok je od početka godine njena vrednost porasla za više od 300%.

Zanimljiva je bila i reakcija investitora na poslovne rezultate kompanije Broadcom. Kompanija je povećala projekciju prihoda od čipova za veštačku inteligenciju na približno 115 milijardi dolara u narednoj poslovnoj godini, uz očekivanje da bi se taj iznos do 2028. godine mogao gotovo udvostručiti. Uprkos tome, akcija kompanije je nakon objave rezultata zabeležila pad – narednog dana trgovala se gotovo 7% niže, da bi kasnije nadoknadila najveći deo gubitka i trgovanje završila sa padom od 2,7%.Razlog za ovakvu reakciju tržišta bila je projekcija prihoda za tekući kvartal od 34,8 milijardi dolara, što je bilo neznatno ispod očekivanja analitičara, koji su predviđali 35 milijardi dolara. Broadcom je pritom nadmašio očekivanja i po pitanju prihoda i dobiti, dok su prihodi od čipova za veštačku inteligenciju na godišnjem nivou porasli više od tri puta, na 16,7 milijardi dolara. Ovo je još jedan pokazatelj koliko su visoka očekivanja investitora od kompanija povezanih sa razvojem veštačke inteligencije.

U Evropi je rast cena energenata takođe izvršio pritisak na akcijska i obveznička tržišta. Prema prvoj proceni Eurostata, inflacija u evrozoni je u avgustu porasla na 3,3%, sa julskih 2,9%, što je najviši nivo od septembra 2023. godine. Gotovo celokupan rast posledica je poskupljenja energenata, čije su cene na godišnjem nivou porasle za 14,3%, dok je bazna inflacija ostala na 2,4%. Sličan trend zabeležen je i kod proizvođačkih cena, koje su u julu porasle za 1,6% u odnosu na prethodni mesec, znatno iznad očekivanja, pri čemu je najveći doprinos dala energija sa rastom od 5,6%.Investitori su reagovali rasprodajom obveznica, pa je prinos na desetogodišnje nemačke državne obveznice dostigao najviši nivo od 2011. godine. Istovremeno, ostali pokazatelji bili su slabiji. Maloprodaja u evrozoni pala je u julu za 0,6%, što predstavlja najveći mesečni pad od maja prošle godine. U Nemačkoj su veliku pažnju privukli rezultati pokrajinskih izbora u Saksoniji-Anhalt. Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je 43,8% glasova, više nego udvostručivši rezultat iz 2021. godine, dok je CDU sa 17,2% glasova izgubio gotovo 20 procentnih poena podrške.

Na japanskom tržištu indeks TOPIX je, izraženo u lokalnoj valuti, zabeležio pad od 1,05%. Međutim, značajno jačanje jena više nego što je nadoknadilo ovaj pad za evropske investitore, pa je prinos indeksa izražen u evrima iznosio 1,32%.Jen je ojačao usled rastućih očekivanja da će Banka Japana nastaviti sa povećanjem kamatnih stopa, dok je prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice po prvi put od 1996. godine nakratko premašio nivo od 3%. Jačanje nacionalne valute pritom je najviše opteretilo akcije izvozno orijentisanih kompanija, čija konkurentnost na međunarodnim tržištima obično slabi kada jen dobija na vrednosti.

Autor članka

Matej Pejič

Upravitelj imovinom