Berzanska tržišta između oduševljenja Nvidijom i strožeg stava FED-a

U protekloj nedelji dešavanja na berzanskim tržištima obeležile su pre svega dve priče. Kompanija Nvidia je odličnim poslovnim rezultatima još jednom potvrdila da investicioni ciklus povezan sa veštačkom inteligencijom ni izbliza nije završen, dok je novi predsednik američke centralne banke Kevin Vorš (Kevin Warsh) na skupu u Džekson Holu donekle ublažio očekivanja investitora da bi FED mogao da nastavi sa zadržavanjem kamatnih stopa na nepromenjenom nivou. Uprkos tome, ključni svetski berzanski indeksi nedelju su zaključili u pozitivnom okruženju.

Počnimo od SAD-a, gde je pažnja učesnika na tržištu kapitala bila usmerena pre svega na dugo očekivano objavljivanje poslovnih rezultata kompanije Nvidia. Najveća kompanija u okviru indeksa S&P 500 ponovo je prijatno iznenadila investitore. Prihodi su u drugom kvartalu na godišnjem nivou porasli na rekordnih 96,2 milijarde dolara, dok su prihodi u segmentu data centara više nego udvostručeni.Još važnija bila je poruka menadžmenta da potražnja za infrastrukturom za veštačku inteligenciju ostaje izuzetno snažna i da i dalje premašuje raspoloživu ponudu. Cena akcije kompanije Nvidia porasla je za gotovo 9% dan nakon objave rezultata, povukavši naviše i širi tehnološki sektor.Ovi rezultati su, makar privremeno, umirili zabrinutost da se višegodišnji investicioni ciklus u oblasti veštačke inteligencije približava kraju. Dodatnu podršku tehnološkom sektoru pružili su i dobri poslovni rezultati pojedinih softverskih kompanija, što ukazuje da se optimizam u vezi sa veštačkom inteligencijom širi i izvan proizvođača poluprovodnika.

Ako je Nvidia investitorima pružila razlog za optimizam, u petak ga je donekle ublažio novi predsednik američke centralne banke, Kevin Vorš (Kevin Warsh). U svom prvom obraćanju na tradicionalnom skupu centralnih bankara u Džekson Holu nije dao jasan odgovor u vezi sa budućim kretanjem kamatnih stopa, ali je naglasio da borba protiv inflacije i dalje ostaje glavni prioritet FED-a.Prema njegovoj oceni, američka privreda, uprkos brojnim izazovima, i dalje pokazuje iznenađujuću otpornost, dok tržište rada ostaje stabilno. S druge strane, inflacija je i dalje na previsokom nivou, zbog čega bi FED mogao dodatno da pooštri monetarnu politiku ukoliko se rast cena ne bude dovoljno brzo približavao ciljanoj stopi od 2%.Investitori su njegove poruke protumačili kao prilično jasan signal da je povećanje kamatnih stopa u septembru i dalje realna mogućnost. Verovatnoća takvog scenarija nakon govora porasla je sa približno 35% na 60%, dok je prinos na dvogodišnje američke državne obveznice samo u petak skočio za oko 12 baznih poena.Uprkos tome, vodeći američki berzanski indeksi nedelju su završili u pozitivnom okruženju. Međutim, detaljniji uvid pokazuje nešto drugačiju sliku, budući da je rast bio koncentrisan pre svega u najvećim tehnološkim i softverskim kompanijama, dok su akcije malih i srednjih preduzeća ostvarile nešto slabije rezultate.

U Evropi su berzanski indeksi nedelju uglavnom završili u blizini nivoa na kojima su je i započeli, ali su razlike među pojedinačnim tržištima bile prilično izražene. Nemački indeks DAX ostvario je rast od oko 1,7%, чему su doprineli i nešto ohrabrujući ekonomski pokazatelji. Nemačka privreda je u drugom kvartalu zabeležila nešto veći rast od očekivanog, dok je indeks poslovne klime Ifo u avgustu dostigao najviši nivo od početka godine.Potpuno drugačija situacija bila je u Francuskoj, gde je indeks CAC 40 na nedeljnom nivou izgubio oko 1% vrednosti. Posebno loš bio je četvrtak, kada je indeks pao za približno 1,7%, pri čemu su najveći pritisak trpele akcije banaka. Investitore zabrinjava stanje francuskih javnih finansija, budući da Francuska ima jedan od najvećih budžetskih deficita u evrozoni, dok političke stranke za sada nude veoma različita rešenja za njegovo smanjenje.Dodatni pritisak stvorili su i slabiji makroekonomski pokazatelji. Francuska privreda je u drugom kvartalu stagnirala, dok je inflacija u avgustu porasla sa 2,1% na 2,4%.

Za kraj, kratak osvrt na Japan, gde su akcijska tržišta nadoknadila deo gubitaka iz prethodne nedelje. Vrednost indeksa TOPIX porasla je za oko 2%, a boljem raspoloženju investitora, pored odličnih poslovnih rezultata kompanije Nvidia, doprineli su i nešto niža cena nafte, kao i obnovljeno interesovanje za tehnološke i poluprovodničke kompanije.S druge strane, pažnja investitora i dalje je usmerena na Banku Japana. Očekivanja u pogledu daljeg pooštravanja monetarne politike ostaju izražena, budući da inflatorni pritisci još uvek nisu u potpunosti oslabili.

Autor članka

Nino Jelenc

Direktor Sektora Upravljanja imovinom