Tržišta obveznica diktirala su raspoloženje na berzama

Rast zahtevanih prinosa na obveznice vršio je pritisak na cene akcija. Slabije zapošljavanje u SAD i viša inflacija u Evropi istakli su različite izazove monetarne politike sa obe strane Atlantika.

Berzanska tržišta su tokom nedelje, na prelasku u poslednji kvartal godine, bila prvenstveno pod uticajem dešavanja na tržištima obveznica. Rast prinosa na državne obveznice povećala je zabrinutost da bi viši troškovi finansiranja mogli ograničiti privredni rast i profitabilnost kompanija. U Sjedinjenim Američkim Državama slabiji podaci o inflaciji i zapošljavanju umanjili su očekivanja daljeg povećanja kamatnih stopa, ali su istovremeno otvorili pitanja o otpornosti privrede. U Evropi je ubrzanje inflacije usled viših cena energenata održavalo pritisak na Evropsku centralnu banku (ECB) da nastavi sa pooštravanjem monetarne politike. Cene nafte su tokom nedelje značajno oscilirale, dok su očekivana poboljšanja snabdevanja krajem nedelje doprinela njihovom padu.

Istovremeno, značajnu podršku akcijama pružili su ohrabrujući poslovni rezultati tehnoloških kompanija i nastavak rasta potražnje povezane sa veštačkom inteligencijom.

Američke akcije su se, nakon početne volatilnosti, oporavile, a poboljšanju raspoloženja doprineli su usporavanje rasta prinosa na obveznice i smanjenje očekivanja u vezi sa oktobarskim povećanjem kamatnih stopa. Prinos na desetogodišnju američku državnu obveznicu u četvrtak je premašio 5,3% i dostigao najviši nivo od 2002. godine. Glavni američki akcijski indeks S&P 500 zabeležio je na nedeljnom nivou pad od 0,27% u lokalnoj valuti, dok je tehnološki orijentisani Nasdaq porastao za 0,45%.Pokazatelj cena lične potrošnje (PCE) u avgustu je na godišnjem nivou porastao za 3,4%, što je manje od očekivanih 3,7%. Izveštaj o tržištu rada objavljen u petak pokazao je dodatno usporavanje zapošljavanja. U septembru je otvoreno svega 29.000 novih radnih mesta, dok je stopa nezaposlenosti porasla na 4,2%.Slabiji podaci smanjili su pritisak na američku centralnu banku (Fed) da nastavi sa povećanjem kamatnih stopa, ali su istovremeno ukazali na rizik od usporavanja privrede.Među pojedinačnim kompanijama izdvojio se Accenture, čija je akcija nakon objave poslovnih rezultata skočila za 16%. Kvartalni prihodi porasli su za 6% u odnosu na isti period prošle godine, na 18,7 milijardi dolara, dok kompanija za narednu poslovnu godinu očekuje rast prihoda između 3% i 6%.Još izraženiji rast prihoda objavio je proizvođač memorijskih čipova Micron. Kvartalni prihodi dostigli su rekordnih 54,2 milijarde dolara, što predstavlja rast od približno 379% u odnosu na prethodnu godinu i 31% u odnosu na prethodni kvartal. Pozitivne projekcije za naredni kvartal dodatno su podržale očekivanja daljeg rasta potražnje za memorijskim rešenjima namenjenim infrastrukturi veštačke inteligencije.Uprkos veoma dobrim rezultatima, reakcija akcije Microna bila je uzdržana, jer su očekivanja investitora već veoma visoka nakon rasta vrednosti akcije od više od 280% od početka godine.Manje ohrabrujuću sliku prikazao je proizvođač sportske opreme Nike, čiji su kvartalni prihodi na godišnjem nivou pali za 4%, na 11,2 milijarde dolara, dok je direktna prodaja potrošačima opala za 8%.

Evropska tržišta akcija završila su sedmicu u proseku u negativnom okruženju. Na raspoloženje investitora u Evropi najviše su uticali visoki troškovi energije, povišena inflacija i rast prinosa na državne obveznice. Prvi podaci o septembarskoj inflaciji bili su uglavnom viši od očekivanja, što je pojačalo zabrinutost da bi Evropska centralna banka (ECB) mogla biti primorana da zadrži restriktivnu monetarnu politiku.Godišnja stopa inflacije u evrozoni porasla je u septembru sa avgustovskih 3,2% na 3,8%, čime je premašila očekivanih 3,6%. Rast cena energenata dostigao je 18,8%, dok je bazna inflacija, u skladu sa očekivanjima, iznosila 2,5%.Sve veći rizik predstavljaju i francuske javne finansije. Vlada je predstavila predlog budžeta za 2027. godinu, kojim namerava da budžetski deficit smanji na 5% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Neizvesnost u vezi sa usvajanjem budžeta u parlamentu povećava zabrinutost investitora, što je dovelo do rasta troškova zaduživanja države.Prinos na desetogodišnju francusku državnu obveznicu premašio je 5%, dok je razlika u odnosu na prinos uporedive nemačke obveznice porasla na 160 baznih poena, odnosno 1,6 procentnih poena.

Autor članka

Jure Štimac

Viši Upravitelj imovine