Centralne banke podigle kamatne stope, cena nafte ostala visoka

Proteklu nedelju na finansijskim tržištima obeležile su odluke najvećih centralnih banaka, visoke cene energenata i povećana volatilnost na tržištima obveznica. Američka centralna banka je prvi put od 2023. godine podigla referentnu kamatnu stopu. Akcijska tržišta završila su nedelju sa mešovitim rezultatima.

U Sjedinjenim Američkim Državama u fokusu je bila odluka američke centralne banke Fed, koja je u sredu jednoglasno podigla ciljni raspon referentne kamatne stope za 0,25 procentnih poena, na nivo od 3,75 do 4,00 odsto. Reč je o prvom povećanju kamatnih stopa od 2023. godine. Ažurirane projekcije članova odbora ukazuju na još jedno povećanje od 0,25 procentnih poena do kraja ove godine.Pre sastanka Feda, na raspoloženje investitora značajno su uticale cene energenata. Nakon napada na saudijsku energetsku infrastrukturu, cena američke sirove nafte WTI početkom nedelje porasla je iznad 100 američkih dolara po barelu, što je dodatno povećalo inflaciona očekivanja

Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice dostigao je 5,04 odsto, što je najviši nivo od 2007. godine, da bi nakon zasedanja Feda privremeno pao ispod 5 odsto. Krajem nedelje cena nafte se donekle stabilizovala nakon što su smanjene zabrinutosti u vezi sa obimom oštećenja na saudijskom naftovodu East-West.

Američki berzanski indeks S&P 500 završio je nedelju u pozitivnom trendu, delom i zahvaljujući jačanju američkog dolara u odnosu na evro. Još nešto veći prinos ostvario je američki tehnološki indeks Nasdaq.Akcije kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom bile su pod pritiskom početkom nedelje nakon poziva pojedinih vodećih predstavnika industrije da se uspori razvoj najnaprednijih modela veštačke inteligencije. Ipak, tokom nastavka nedelje te akcije su uglavnom nadoknadile prethodne gubitke.Među najotpornijima bile su pre svega akcije proizvođača poluprovodnika, koje su se pokazale relativno stabilnim uprkos povećanoj tržišnoj neizvesnosti.

U Evropi su akcijska tržišta nedelju završila u minusu. Panevropski indeks STOXX Europe 600 izgubio je 0,57% vrednosti u lokalnoj valuti, pri čemu su na raspoloženje investitora najviše uticali više cene energenata, povišena inflacija i rast prinosa na državne obveznice.Konačni podaci pokazali su da je godišnja stopa inflacije u evrozoni u avgustu porasla na 3,2%, dok je bazna inflacija iznosila 2,4%.Banka Engleske zadržala je referentnu kamatnu stopu na nivou od 3,75%. Odluka je doneta odnosom glasova šest prema tri, pri čemu su tri člana odbora podržala dodatno povećanje kamatne stope. Avgustovska inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu porasla je na 3,1%, pre svega zbog viših cena goriva.Među najvećim evropskim tržištima, nedelju su sa negativnim rezultatom završili nemački DAX, francuski CAC 40 i italijanski FTSE MIB indeks.

Na azijskim tržištima posebno se izdvojio Japan, gde su akcijske indekse podržavali slabiji jen i pozitivno raspoloženje investitora prema izvozno orijentisanim kompanijama. Japanska centralna banka povećala je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 1,25%, što je najviši nivo od 1995. godine, ali je jen uprkos tome oslabio u odnosu na američki dolar. Investitori su više pažnje posvetili budućim potezima centralne banke i razlici između japanskih i američkih kamatnih stopa nego samom povećanju stope.U Kini su ekonomski pokazatelji ukazali na nastavak neujednačenog oporavka privrede. Industrijska proizvodnja zadržala je relativno solidan rast, dok su slaba maloprodaja, pad investicija u osnovna sredstva i dalje smanjenje ulaganja u nekretnine ukazali na uzdržanu domaću tražnju. Razlika između proizvodnog sektora i domaće potrošnje dodatno je ojačala očekivanja o novim merama podrške ekonomiji, pri čemu su akcije tehnoloških i poluprovodničkih kompanija krajem nedelje uspele da nadoknade deo početnih gubitaka.

Autor članka

Matej Mazi

Zamenik direktora Sektora investicionih fondova