Tehnološke akcije pod pritiskom uprkos snažnom privrednom rastu

Proteklu nedelju na tržištima kapitala obeležili su važni makroekonomski pokazatelji, odluke centralnih banaka i objava poslovnih rezultata najvećih američkih tehnoloških kompanija. Uprkos iznenađujuće snažnom ekonomskom rastu u Sjedinjenim Američkim Državama i pozitivnom početku nedelje, raspoloženje investitora se pred kraj nedelje značajno pogoršalo. Najveću zabrinutost izazvali su izuzetno visoki troškovi ulaganja u veštačku inteligenciju, što je podstaklo rasprodaju tehnoloških akcija. Dok su američki berzanski indeksi nedelju završili u minusu, evropske berze zabeležile su relativno snažan rast.

Američka centralna banka (Fed) je na oktobarskom zasedanju, očekivano, zadržala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom u rasponu od 3,75% do 4,00%, pri čemu su dva člana odbora glasala za povećanje od 0,25 procentnih poena.Razlog za oprez i dalje predstavlja uporna inflacija, budući da je indeks cena lične potrošnje (PCE), koji Fed koristi kao glavno merilo inflacije, u septembru na godišnjem nivou porastao na 3,6%, nakon što je u avgustu iznosio 3,4%.Uprkos izraženim inflatornim pritiscima, američka privreda ostaje izuzetno otporna. Bruto domaći proizvod (BDP) SAD porastao je u trećem kvartalu za 3,4% na godišnjem nivou, što predstavlja porast u odnosu na rast od 2,2% zabeležen u drugom kvartalu. Najveći doprinos privrednom rastu dale su investicije kompanija, uključujući ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju, kao i i jaka lična potrošnja domaćinstava.

U fokusu investitora bili su poslovni rezultati najvećih američkih tehnoloških kompanija, koji su ponovo otvorili pitanje da li će se ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju zaista isplatiti u narednim godinama.Alphabet, matična kompanija Google-a, ostvario je u trećem kvartalu prihod od 127,6 milijardi dolara, što je za 25% više nego godinu dana ranije. Ipak, investitore su razočarali rezultati iz marketing segmenta, posebno u okviru internet pretraživača Google Search, gde je rast prihoda usporio. Dodatnu zabrinutost izazvali su izuzetno visoki kapitalni izdaci, koji su dostigli 51,4 milijarde dolara, što je doprinelo negativnom slobodnom novčanom toku od 9,1 milijardu dolara. Nakon objave rezultata, akcije Alphabeta izgubile su više od 12% vrednosti.Slično razočaranje usledilo je i kod Amazona, koji je uprkos snažnom rastu prihoda svoje cloud platforme AWS, najavio ovogodišnje kapitalne investicije u iznosu od približno 220 milijardi dolara.Još izraženiji pad zabeležio je proizvođač čipova Intel, čije su akcije u petak oslabile za skoro 29% nakon objave slabijih očekivanja u pogledu budućih prihoda.Negativno raspoloženje proširilo se i na ostatak sektora proizvođača poluprovodnika, usled čega je tehnološki indeks Nasdaq samo u petak izgubio gotovo 3% vrednosti.Investitori zato sve više pažnje posvećuju pitanju kada će ogromna ulaganja u veštačku inteligenciju početi da se odražavaju ne samo na rast prihoda, već i na veću profitabilnost i snažnije novčane tokove kompanija.

Evropska centralna banka (ECB) je na sednici održanoj u četvrtak takođe zadržala ključne kamatne stope na nepromenjenom nivou, pri čemu je depozitna kamatna stopa ostala na 2,50%. U ECB-u su upozorili da uporno visoke cene energenata povećavaju inflatorne rizike, a istovremeno usporavaju privredni rast.Uprkos tome, evropska privreda je u trećem kvartalu pokazala nešto veću otpornost nego što se očekivalo. Prema preliminarnim procenama Eurostata, bruto domaći proizvod evrozone porastao je za 0,4% u odnosu na prethodni kvartal, što je manje od rasta od 0,6% zabeleženog u drugom kvartalu, ali iznad očekivanja analitičara. Na godišnjem nivou, privredni rast iznosio je 1,3%.Objavljeni podaci ukazuju na to da privreda evrozone, uprkos visokim cenama energije i geopolitičkim neizvesnostima, za sada uspeva da održi pozitivan tempo rasta. Ipak, razlike u ekonomskim rezultatima među pojedinim državama članicama i dalje su značajne.

Na robnim tržištima u centru pažnje bila je pre svega nafta, čija se cena, usled ponovnog zaoštravanja geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, zadržala iznad nivoa od 100 dolara po barelu. Cena američke sirove nafte WTI u petak se kretala oko 103 dolara po barelu, nakon što su izveštaji o novim bezbednosnim incidentima u Ormuskom moreuzu ponovo podstakli strahovanja od mogućih poremećaja u globalnom snabdevanju energentima.Kretanja na naftnom tržištu i dalje ostaju pod snažnim uticajem geopolitičkih dešavanja, zbog čega investitori sa povećanom pažnjom prate rizike koji bi mogli da utiču na stabilnost svetskog energetskog lanca snabdevanja.

Autor članka

Rok Vrčovnik

Viši Upravitelj imovine