Dileme o veštačkoj inteligenciji pokrenule su oktobarsko preusmeravanje kapitala

Raspoloženje na svetskim berzama tokom protekle nedelje bilo je pod uticajem sumnji u održivost velikih ulaganja u veštačku inteligenciju, kao i inflacije u SAD koja je bila viša od očekivane. Istovremeno, pojačane tenzije na Bliskom istoku podstakle su rast cena nafte i akcija kompanija iz energetskog sektora.

Dileme među investitorima u vezi sa tim da li će se obimna ulaganja u infrastrukturu za veštačku inteligenciju uopšte isplatiti dodatno su se pojačale tokom prethodne nedelje. Zabrinutost zbog zaduživanja radi izgradnje data centara i upitne profitabilnosti ovih investicija podstakla je rasprodaju akcija proizvođača poluprovodnika, koja je nakon objave podataka o inflaciji u SAD sredinom nedelje dodatno intenzivirana. Tržišna kretanja obeležila je izražena preraspodela kapitala. Tehnološke akcije zabeležile su značajan pad vrednosti, dok su akcije kompanija iz tradicionalnih i defanzivnih sektora ojačale. Istovremeno, napadi na saudijsku infrastrukturu i poremećaji u pomorskom saobraćaju u području Ormuskog moreuza podigli su cene nafte i doprineli rastu akcija energetskih kompanija.

Podaci o inflaciji u SAD negativno su iznenadili tržište. Indeks potrošačkih cena (CPI) u septembru je na godišnjem nivou porastao za 3,7%, što je značajno više nego u avgustu (3,4%) i iznad tržišnih očekivanja (3,6%). Glavni pokretač inflacije i dalje ostaju energenti, s obzirom na to da su cene benzina u samo jednom mesecu porasle za 9,1%, ali je ubrzanje zabeležila i bazna inflacija, koja je porasla sa 2,4% na 2,6%.Još izraženiji inflatorni pritisci prisutni su na nivou proizvođača. Indeks proizvođačkih cena (PPI) porastao je za 6,3% na godišnjem nivou, što predstavlja najviši rast od decembra 2022. godine. Sličnu sliku pružaju i podaci o maloprodaji. Septembarski rast od 0,8% na prvi pogled deluje ohrabrujuće, ali je u velikoj meri rezultat većih prihoda benzinskih stanica. Prodaja u takozvanoj kontrolnoj grupi, koja isključuje prodaju goriva, povećana je za svega 0,1%, što ukazuje na usporavanje potrošnje van energetskog sektora.Znatno pozitivnije vesti dolaze sa američkog tržišta rada, gde je broj novih zahteva za naknadu za nezaposlene petu uzastopnu nedelju ostao ispod granice od 200.000. Usled povećane potražnje za sigurnijim oblicima ulaganja, prinos na desetogodišnje američke državne obveznice smanjen je sa 5,24% na 5,09%. Uprkos višoj inflaciji, investitori ne pokazuju preteranu zabrinutost, jer verovatnoću povećanja kamatnih stopa na oktobarskom zasedanju Federalnih rezervi (Fed) i dalje procenjuju na svega oko 17%. To sugeriše da trenutno ubrzanje rasta cena pre svega vide kao posledicu energetskog šoka, dok snažno tržište rada ostaje važan oslonac američke privrede.

Evropska tržišta akcija završila su nedelju u pozitivnom tonu uprkos prisutnoj neizvesnosti, pri čemu je indeks STOXX Europe 600 ostvario rast od 2,13%. Evropskim berzama pogodovalo je preusmeravanje kapitala investitora ka vrednosnim i defanzivnim akcijama, koje imaju značajnije učešće u evropskim indeksima.Iako su zabrinutosti u vezi sa finansiranjem investicija u veštačku inteligenciju izvršile pritisak na akcije evropskih proizvođača poluprovodnika, tehnološki sektor je krajem nedelje delimično nadoknadio gubitke. Sa početkom sezone objavljivanja kvartalnih rezultata, pažnja investitora ponovo se usmerila na poslovne rezultate kompanija. Prvi izveštaji bili su mešoviti. Pojedine kompanije iz sektora luksuzne robe nisu ispunile očekivanja tržišta, dok su proizvođači poluprovodnika izvestili o solidnom poslovanju, koje ipak nije izazvalo značajniji entuzijazam investitora zbog već veoma visokih očekivanja.Važan faktor ostala su i dešavanja na Bliskom istoku, gde je mogućnost daljih mera protiv Irana održavala povišene cene prirodnog gasa. Rast cena energenata imao je i pozitivan efekat na pojedina tržišta, pa je britanski indeks FTSE 100, zahvaljujući velikoj zastupljenosti energetskih kompanija, ostvario rast od 3,59%. Nemački DAX porastao je za 2,13%, dok je francuski CAC 40 zabeležio dobitak od 2,03%.

Na azijskim tržištima razlike u kretanjima bile su izrazito naglašene. Rasprodaja akcija proizvođača poluprovodnika najteže je pogodila tržište Južne Koreje. Vrednost indeksa KOSPI u četvrtak je pala na najniži nivo u poslednjih šest meseci, pri čemu je trgovanje privremeno bilo obustavljeno, da bi u petak usledio delimičan oporavak.Japanski indeks Topix oslabio je za 1,17%, dok investitori, nakon odlučnijih poruka predstavnika japanske centralne banke, naredno povećanje kamatnih stopa očekuju u decembru. Usled povećane potražnje za sigurnijim plasmanima, prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice pao je na 2,94%.Kineski indeks CSI 300 izgubio je 3,51% vrednosti, iako su se akcije krajem nedelje delimično oporavile nakon najava programa otkupa sopstvenih akcija. Istovremeno, kineski izvoz je u septembru, na godišnjem nivou, porastao za 36,3%, zahvaljujući snažnoj tražnji za tehnološkim proizvodima.Najbolje rezultate ostvarilo je indijsko tržište. Referentni berzanski indeks NIFTY zabeležio je rast od 4,55%, uz podršku oporavka akcija kompanija iz sektora informacionih tehnologija. Ovakva kretanja potvrđuju da je preraspodela kapitala investitorima otvorila prilike i izvan sektora proizvođača čipova.

Autor članka

Bianka Logar

Zamenica direktora Sektora za upravljanje portfeljima