Akcije gore,obveznice dole

Nedelju je obeležila kombinacija dobrog raspoloženja na tržištima akcija i nastavka pritiska na tržišta obveznica. Investitori su reagovali na snažne ekonomske pokazatelje, više kamatne stope i jačanje dolara, dok su geopolitičke teme ostale značajan izvor neizvesnosti.

Poslednja puna nedelja septembra bila je odlična za investitore u akcije američkih kompanija. Glavni američki indeks S&P 500 je, izraženo u evrima, tokom nedelje porastao za 1,96%, dok je tehnološki orijentisaniji Nasdaq u utorak dostigao novi rekord. Nedelju je završio nešto ispod rekordnog nivoa, ali je i dalje zabeležio značajan rast od 2,79% u evrima.Dobrom rezultatu delimično je doprinelo i jačanje američkog dolara, koji raste još od 16. septembra, kada je američka centralna banka (Fed) prvi put nakon približno tri godine povećala kamatnu stopu. Tokom poslednje nedelje dolar je ojačao u odnosu na evro za oko 0,8%.Pored akcija, rasli su i prinosi na američke državne obveznice. Prinos na desetogodišnje državne obveznice završio je nedelju na 5,16%, što je najviši nivo u približno poslednjih 20 godina. Takođe rastu i kamatne stope na stambene kredite. Prema nedeljnom istraživanju kompanije Freddie Mac, prosečna kamata na tridesetogodišnji hipotekarni kredit dostigla je 7,03%, dok je prema dnevnom indeksu Mortgage News Daily iznosila čak 7,45%.Uprkos tome, američka ekonomija prema najnovijim makroekonomskim podacima i dalje pokazuje otpornost. Ukupni PMI indeks u septembru je iznosio 58,4, što je najviši nivo od jula 2021. godine. Ovako dobri rezultati pre svega su posledica snažne domaće tražnje.

Makroekonomska kretanja u evrozoni tokom nedelje bila su slična onima u SAD, pošto su i ovde porasli prinosi na državne obveznice. Krajem nedelje prinos na nemačku desetogodišnju državnu obveznicu iznosio je 3,60%, dok je prinos na britansku desetogodišnju državnu obveznicu dostigao 5,36%.Objavljeni su i podaci o PMI indeksu, koji je sa vrednošću od 53,1 premašio očekivanja tržišta. Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, kompanije u evrozoni zabeležile su i veći broj porudžbina iz inostranstva.Pozitivno raspoloženje odrazilo se i na tržišta akcija, pa je vodeći evropski indeks STOXX Europe 600 nedelju završio približno 0,5% u plusu.

Rast prinosa na državne obveznice nije zaobišao ni Japan. Prinos na desetogodišnje japanske državne obveznice krajem nedelje iznosio je 3,07%, što predstavlja najviši nivo još od 1996. godine.Kao i u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, i japansko tržište akcija završilo je nedelju u pozitivnom tonu. Iako je japanska berza zbog praznika tokom prethodne nedelje bila otvorena samo u četvrtak i petak, indeks Nikkei 225 je, izraženo u evrima, ostvario rast od 2,54%.

Na ostalim azijskim tržištima kretanja su bila nešto mešovitija. Kineske akcije završile su nedelju u minusu, pri čemu je hongkonški indeks Hang Seng, izraženo u evrima, izgubio 0,24%. Pod najvećim pritiskom bile su tehnološke i druge brzorastuće kompanije. Nešto bolje rezultate ostvarile su južnokorejske akcije. Indeks KOSPI je, mereno u evrima, porastao za 4,83%. Rast su prvenstveno podržavale tehnološke i kompanije iz sektora poluprovodnika, kojima su koristila i dalje prisutna očekivanja snažne potražnje za čipovima namenjenim primeni veštačke inteligencije. Pozitivan uticaj imali su i ohrabrujući podaci o izvozu, pri čemu su poluprovodnici ostali glavni pokretač rasta.

Pogledajmo i geopolitičke vesti. Rat između Irana i Sjedinjenih Američkih Država se nastavlja, a cena nafte veoma burno reaguje na vesti o razvoju sukoba. Iako su svakodnevne oscilacije izražene, cena barela nafte Brent uglavnom se kreće oko 100 američkih dolara. Prvi put posle 11 godina, kineski predsednik Si Đinping posetio je Sjedinjene Američke Države. Tokom posete, lideri dve zemlje produžili su trgovinsko primirje koje je trebalo da istekne u novembru. Reč je o sporazumu postignutom u oktobru, kojim su obe države obustavile međusobno povećavanje carina i ograničavanje izvoza. Produženjem sporazuma, trgovinsko primirje između Kine i SAD važiće do 10. januara.

Autor članka

Miha Jazbec

Viši finansijski analitičar