Pobeda demokrata u SAD uzdrmala je tržišta kapitala

Protekla nedelja na svetskim tržištima akcija protekla je u znaku povećane volatilnosti, nakon što su demokrate na izborima za američki Kongres nanele značajan politički poraz predsedniku Donaldu Trampu. Početni optimizam investitora brzo su zasenile zabrinutosti u vezi sa budućnošću sektora veštačke inteligencije.

Proteklu nedelju na američkim tržištima akcija obeležila je izražena volatilnost, izazvana rezultatima međuizbora za Kongres i rastućom zabrinutošću u pogledu budućnosti sektora veštačke inteligencije. Demokratska stranka je na izborima preuzela kontrolu nad oba doma američkog Kongresa, što predstavlja značajan politički poraz administracije predsednika Donalda Trampa.Američki berzanski indeksi su u početku pozitivno reagovali na izborne rezultate, jer su investitori očekivali smanjenje političke neizvesnosti i mogućnost smirivanja geopolitičkih tenzija, pre svega u odnosima sa Iranom. Međutim, raspoloženje na tržištima se ubrzo promenilo kada su u prvi plan izbile bojazni da bi demokratska većina mogla uvesti strožu regulativu za sektor veštačke inteligencije.Neizvesnost su dodatno pojačale nešto slabije poslovne prognoze pojedinih velikih proizvođača poluprovodnika, zbog čega su tehnološke akcije zabeležile značajne gubitke, a investitori počeli da preispituju opravdanost ogromnih ulaganja u infrastrukturu za razvoj veštačke inteligencije.Američka centralna banka (Fed) na oktobarskoj sednici, u skladu sa očekivanjima, zadržala je referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,75% do 4,00%, nakon što ju je u septembru povećala za 0,25 procentnih poena. Fed je pritom poboljšao procenu privredne aktivnosti, ocenivši da američka ekonomija beleži snažan rast, iako inflacija ostaje povišena.Otpornost američke ekonomije potvrdili su i najnoviji podaci sa tržišta rada. U oktobru je otvoreno 165.000 novih radnih mesta, što je značajno premašilo očekivanja analitičara. Stopa nezaposlenosti smanjena je sa 4,2% na 4,1%, dok je stopa učešća radno sposobnog stanovništva na tržištu rada blago porasla na 61,9%.Pozitivni su bili i pokazatelji privredne aktivnosti. Indeks menadžera nabavke (PMI) u američkoj prerađivačkoj industriji, koji izračunava institut ISM, porastao je u oktobru za jedan poen na 55,5, čime već deseti mesec zaredom ukazuje na rast aktivnosti. Nešto slabiji bili su podaci iz uslužnog sektora, gde je PMI indeks pao na 54,5, ali se i dalje već 28 uzastopnih meseci nalazi iznad granice od 50 poena, koja razdvaja privredni rast od pada aktivnosti.

Evropska tržišta akcija prošle nedelje ostvarila su bolje rezultate od američkih i sedmicu uglavnom završila sa pozitivnim prinosima. Jedan od razloga leži u relativno manjem udelu tehnoloških kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom u evropskim berzanskim indeksima.Na makroekonomskom planu pažnju investitora privukao je pre svega ponovni rast inflacije u evrozoni, koja je u oktobru porasla na 4,0% sa 3,8% koliko je bila u septembru. To predstavlja najviši nivo od septembra 2023. godine i dvostruko je više od inflacionog cilja Evropske centralne banke. Najveći doprinos rastu inflacije dale su i dalje visoke cene energenata.Istovremeno, najnoviji pokazatelji privredne aktivnosti ukazali su na blago usporavanje ekonomskog zamaha. Kompozitni PMI indeks za evrozonu pao je u oktobru sa 53,1 na 51,7 poena, pri čemu je usporavanje bilo posebno izraženo u uslužnom sektoru, gde je indeks smanjen sa 53,0 na 51,4 poena.Među pojedinačnim ekonomijama uočene su značajne razlike. Nemačka i Španija zadržale su relativno visok nivo privredne aktivnosti, dok je Francuska razočarala znatnim pogoršanjem pokazatelja, pošto je njen PMI indeks pao ispod granice od 50 poena, koja razdvaja rast od kontrakcije privredne aktivnosti.

Negativno raspoloženje prema sektoru veštačke inteligencije prenelo se i na japansko tržište akcija, koje je zabeležilo jedan od najvećih nedeljnih padova. Najveći prodajni pritisci bili su usmereni na proizvođače poluprovodnika i druge kompanije povezane sa veštačkom inteligencijom.Nešto otpornijim su se u početku pokazali sektori koji su više orijentisani na domaće tržište, kao što su nekretnine, farmaceutska industrija i proizvodnja transportne opreme. Međutim, kako se nedelja bližila kraju, negativan sentiment se proširio na gotovo čitavo tržište, pa su gubici zahvatili praktično sve sektore japanske privrede.

Autor članka

Rok Brezigar

Samostalni Upravitelj imovine