Smanjenje neizvesnosti podstiče spremnost na preuzimanje rizika

Proteklu nedelju obeležilo je vedrije raspoloženje na finansijskim tržištima. Investitori su najviše pažnje posvećivali znacima postepenog usporavanja američke privrede, napretku u trgovinskim pregovorima i daljem razvoju veštačke inteligencije. Iako geopolitički rizici ostaju povišeni, optimizam na tržištima i dalje pre svega podržavaju dugoročni faktori, kao što su ulaganja u veštačku inteligenciju, razvoj infrastrukture i očekivanja da će se ciklus zaoštravanja monetarne politike postepeno završiti.

U Sjedinjenim Američkim Državama najveću pažnju privuklo je objavljivanje podataka sa tržišta rada, koji ukazuju na nastavak postepenog usporavanja zapošljavanja. Privreda i dalje ostaje u dobroj kondiciji, ali se nakon perioda veoma brzog rasta sve više vraća u održivu ravnotežu. Upravo takav razvoj događaja investitori trenutno priželjkuju. Tržište rada hladi se dovoljno sporo da ne izaziva strah od recesije, a istovremeno smanjuje pritisak na američku centralnu banku u vezi sa mogućim dodatnim zaoštravanjem monetarne politike. U prvi plan su tako ponovo izbila očekivanja u vezi sa budućim kamatnim stopama, koje ostaju jedan od ključnih faktora vrednovanja akcijskih tržišta. Uz to se nastavlja i postepena rotacija unutar američkog tržišta. Nakon više meseci gotovo isključive dominacije najvećih tehnoloških kompanija, investitori sve više sredstava usmeravaju i ka finansijskom, industrijskom i zdravstvenom sektoru. Osnovna priča o veštačkoj inteligenciji pri tome ostaje nepromenjena. Najveće tehnološke kompanije i dalje najavljuju rekordna ulaganja u data centre, električnu infrastrukturu i računarske kapacitete, pa investitori sve češće traže prilike i među dobavljačima opreme, elektrifikacije i infrastrukture za data centre, a ne samo među proizvođačima čipova.

U Evropi se situacija postepeno poboljšava, iako ekonomski oporavak ostaje znatno mirniji nego u Sjedinjenim Američkim Državama. Pozitivno raspoloženje najviše je podsticalo dalje vođenje trgovinskih pregovora između Evropske unije i SAD, jer investitori smatraju da bi eventualni dogovor smanjio neizvesnost za evropske izvoznike. Evropskim kompanijama koristi i smirivanje cena energenata, što umanjuje pritisak na troškove poslovanja. Sve više pažnje usmerava se na sektore koji bi mogli imati najveću korist od povećanih javnih ulaganja u odbranu, električne mreže, infrastrukturu i energetsku tranziciju. Ipak, dugoročni izazovi Evrope ostaju nepromenjeni. Privredni rast je i dalje skroman, produktivnost zaostaje za Sjedinjenim Državama, a evropske kompanije nastavljaju da znatno manje ulažu u razvoj novih tehnologija. Upravo zbog toga vrednovanja evropskih kompanija ostaju znatno niža od američkih, što uz prve znakove poboljšanja ekonomskog okruženja ponovo privlači međunarodni kapital.

Na azijskim tržištima posebno se ističe gotovo 2,5‑procentni rast japanskih akcija. Investitori zemlju sve manje posmatraju kroz prizmu sporog ekonomskog rasta, a sve više kao jednog od ključnih igrača u globalnoj industriji. Japan ostaje jedan od vodećih svetskih proizvođača industrijske robotike, automatizacije, naprednih materijala, optičkih komponenti i opreme za proizvodnju poluprovodnika – dakle oblasti koje postaju ključni gradivni elementi svetske infrastrukture veštačke inteligencije. Pozitivno raspoloženje dodatno su podstakli ohrabrujući pokazatelji ekonomske aktivnosti, kao i dalje poboljšanje trgovinskih odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama. Sve važniju ulogu imaju i korporativne reforme, jer japanske kompanije povećavaju otkup sopstvenih akcija, poboljšavaju profitabilnost kapitala i posvećuju više pažnje interesima akcionara. Upravo kombinacija strukturnih reformi, povoljnijih cena i izloženosti globalnim investicionim trendovima ostaje jedan od glavnih razloga zbog kojih međunarodni investitori ove godine povećavaju izloženost japanskim akcijama.

Autor članka

mag. Matej Mazi, CFA

Zamenik direktora sektora investicionih fondova

NLB Skladi, d.o.o.