Finansijska tržišta su pozdravila sporazum o završetku konflikta

Smanjenje geopolitičkih napetosti na Bliskom istoku i posledični pad cena nafte podstakli su rast akcijskih tržišta i izveli brojne berzanske indekse na nove rekordne nivoe.

Protekle nedelje svetske berze su bile obeležene pre svega prvim zasedanjem američke centralne banke (Fed) pod vođstvom novog predsednika Kevina Warsha, kao i smanjenjem geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Naime, SAD i Iran su postigli dogovor o okončanju višemesečnog sukoba i ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, jedne od ključnih svetskih transportnih ruta za trgovinu naftom. Kao posledica, cene nafte su se značajno smanjile i dostigle najniži nivo od početka marta, što je umanjilo zabrinutost u vezi sa daljim inflatornim pritiscima i podiglo raspoloženje investitora. Globalni akcijski indeks MSCI AC World je tokom nedelje porastao za 2,2 %, pri čemu su evropske berze dostizale nove rekordne nivoe, a snažan rast su zabeležile i akcije na tržištima u razvoju. Rast je podstaknut nižim cenama nafte, budući da su mnoga tržišta u razvoju snažno zavisna od uvoza energenata, kao i jačanjem tehnološkog sektora.

Ključni događaj nedelje u SAD bilo je junsko zasedanje centralne banke Fed, prvo pod vođstvom novog predsednika Kevina Warsha. Fed je, očekivano, zadržao ciljnu kamatnu stopu nepromenjenu u rasponu između 3,5 % i 3,75 %, ali je komentar novog predsednika nakon sastanka kod investitora izazvao nešto veću dozu opreznosti. Novo rukovodstvo je naglasilo postojanost inflatornih pritisaka i naznačilo da će dalja relaksacija monetarne politike verovatno biti sporija od očekivanja tržišta. To je izazvalo rast prinosa kratkoročnih državnih obveznica i kratkotrajan pritisak na cene akcija. Uprkos tome, američke akcije su nedelju završile u pozitivnoj zoni, jer je prevladalo uverenje da ekonomska aktivnost ostaje snažna. Među pojedinim segmentima tržišta istakli su se tehnološki i proizvodni sektor, kao i akcije kompanija sa manjom tržišnom kapitalizacijom. Tehnološki indeks Nasdaq je tako porastao za 2,4 %, dok je širi indeks S&P 500 u skraćenoj trgovačkoj nedelji, zbog praznika u petak, porastao za 0,9 %, izraženo u lokalnoj valuti.

Smanjenje napetosti na Bliskom istoku odrazilo se i na evropske berze. Indeks STOXX Europe 600 porastao je za 0,4 % i dostigao novi rekordni nivo. Rast vrednosti zabeležile su i akcije nemačkih, francuskih i italijanskih kompanija, dok je indeks londonske berze nedelju završio u minusu. Švajcarska i britanska centralna banka zadržale su kamatne stope nepromenjene, jer prema njihovom mišljenju cenovni pritisci ostaju pod kontrolom. U fokusu poslovnih vesti ostala je veštačka inteligencija, budući da je francuska građevinska kompanija Legrand ojačala poverenje u trajanje investicionog ciklusa procenom da će rast u oblasti data centara ostati snažan i nakon 2026. godine. S druge strane, veštačka inteligencija otvara pitanja u vezi sa budućom tražnjom za konsultantskim i IT uslugama, što je negativno uticalo na vrednost akcija kompanija Capgemini i Accenture. Na niže profite u industriji upozorio je i proizvođač automobila BMW, pre svega zbog jače konkurencije u Kini i troškovnih pritisaka povezanih sa konfliktom na Bliskom istoku.

Jedan od najvećih nedeljnih rasta akcija zabeležen je na japanskim i korejskim berzama. Indeks Nikkei 225 porastao je za 7,9 %, dok je korejski Kospi skočio za 11,3 %. Rast su pre svega podstakle tehnološke kompanije i proizvođači opreme za poluprovodničku industriju, koji imaju koristi od globalnog investicionog ciklusa povezanog sa veštačkom inteligencijom, kao i od smanjenja geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku. Japanska centralna banka povećala je ključnu kratkoročnu kamatnu stopu za 25 baznih poena na 1 %, što predstavlja najviši nivo od 1995. godine. Odluka je obrazložena postojanim inflatornim pritiscima i slabošću jena, koja povećava uvezenu inflaciju. Istovremeno je najavljeno dalje smanjenje kupovine državnih obveznica, čime se postepeno povlači iz višedecenijske izuzetno stimulativne monetarne politike. Uprkos strožoj monetarnoj politici, investitori smatraju da japanska ekonomija ostaje u povoljnom položaju za dalji rast profita kompanija, što pozitivno utiče na vrednost akcija.

Autor članka

Jure Štimac

Samostalni Upravitelj imovine

NLB Skladi, d.o.o.