Neizvesnost u vezi sa veštačkom inteligencijom i Bliskim istokom obeležila je tržišta

Najavljeno povećanje ulaganja najvećih američkih tehnoloških kompanija u veštačku inteligenciju pojačalo je skepticizam investitora u pogledu isplativosti takvih ulaganja. Geopolitički rizici na Bliskom istoku dodatno su porasli, dok je ekonomska aktivnost u Evropi u poslednjem periodu ojačala.

Prošle nedelje američki berzanski indeksi zabeležili su pad.Raspoloženje investitora pogoršala je pre svega sve veća zabrinutost da su očekivanja u vezi sa profitabilnošću obimnih ulaganja u veštačku inteligenciju možda postala previše optimistična. Dodatnu neizvesnost izazvao je rast cena nafte usled zaoštravanja geopolitičkih prilika na Bliskom istoku.Među vodećim američkim indeksima najveći pad zabeležio je tehnološki orijentisani NASDAQ, koji je u evrima oslabio za 1,62%, dok je indeks S&P 500 izgubio 0,07%. Pošto tokom prethodne nedelje nije bilo značajnijih makroekonomskih objava, investitori su najveću pažnju posvetili objavljivanju poslovnih rezultata kompanija za drugo tromesečje.Akcije kompanija Alphabet i Tesla bile su među najvećim gubitnicima nedelje, jer su najave o daljem povećanju investicija, kao i slobodni novčani tok manji od očekivanog, pojačali zabrinutost investitora u vezi sa isplativošću visokih ulaganja u razvoj veštačke inteligencije.

U fokusu dešavanja ostala je i geopolitička neizvesnost. Ponovno zaoštravanje odnosa između Sjedinjenih Američkih Država i Irana povećalo je verovatnoću šireg regionalnog sukoba, što je izazvalo snažan rast cena nafte. Cena severnomorske nafte Brent porasla je tokom nedelje za gotovo 10%.Kao posledica toga, ojačale su akcije energetskih kompanija, dok su pod pritiskom bile pre svega akcije prevoznika i pojedinih preduzeća iz sektora potrošačkih usluga. Više cene energenata dodatno su povećale inflatorna očekivanja, što se odrazilo i na tržište američkih državnih obveznica. Prinos na desetogodišnje američke državne obveznice porastao je iznad 4,7%, dostigavši najviši nivo od januara 2025. godine.

Objavljeni makroekonomski podaci za SAD ostali su ohrabrujući. Kompozitni PMI indeks kompanije S&P Global porastao je sa 51,9 na 53,6, što predstavlja najviši nivo u poslednjih osam meseci. Rast je pre svega bio posledica iznenađujuće dobrih rezultata uslužnog sektora, dok je proizvodni PMI pao na 53,8, što je najniži nivo u poslednja četiri meseca, ali i dalje ukazuje na širenje ekonomske aktivnosti. Pozitivno je iznenadilo i američko tržište rada, gde je broj novih zahteva za naknadu za nezaposlene iznosio svega 187.000, što predstavlja najnižu vrednost od 1969. godine.

Evropske berze su, uprkos povećanim geopolitičkim rizicima i najavama američkog predsednika Donalda Trampa o mogućem uvođenju dodatnih carina, nedelju uglavnom završile u plusu.Evropska centralna banka zadržala je kamatne stope na nepromenjenom nivou. Predsednica ECB-a Kristin Lagard naglasila je da će buduće odluke i dalje zavisiti od ekonomskih pokazatelja, pri čemu se posebna pažnja posvećuje uticaju viših cena energenata na inflaciju.Ekonomska aktivnost u evrozoni takođe ostaje ohrabrujuća. Proizvodni PMI indeks porastao je u julu sa 51,4 na 52,0 i već peti mesec zaredom ostaje u zoni rasta. Poboljšano je i raspoloženje u uslužnom sektoru, gde je indeks dostigao 51,6, nakon što je prethodnih meseci bio ispod granice koja ukazuje na rast ekonomske aktivnosti.

U Velikoj Britaniji, Endi Bernam  preuzeo je funkciju predsednika vladajuće Laburističke stranke, a time i položaj premijera. Tržišta za sada ne očekuju značajnije promene u ekonomskoj politici, budući da Bernam ističe fiskalnu odgovornost i kontinuitet ključnih ekonomskih smernica svoje vlade.Među prvim merama najavio je smanjenje poreza na električnu energiju, a investitori za sada pozitivno ocenjuju i poboljšanje odnosa sa administracijom američkog predsednika Donalda Trampa. Ipak, budući odnosi između dve zemlje i dalje će u velikoj meri zavisiti od razvoja trgovinske politike i geopolitičkih prilika.

Autor članka

Rok Brezigar

Samostalni Upravitelj imovine