Nada za mir i inicijalna javna ponuda kompanije spacex

U protekloj nedelji smo na berzama bili svedoci oštrog preokreta: u prvoj polovini nedelje akcije su uglavnom padale zbog straha od zaoštravanja rata između SAD-a i Irana i najave visoke inflacije, a zatim su se raspoloženje i berzanski indeksi poboljšali zbog obnovljene nade u mir, krunisane rekordnom inicijalnom javnom ponudom kompanije SpaceX.

Protekle nedelje bilo je prilično burno na američkom tržištu akcija. U ponedeljak su američka tržišta započela nešto mirnije, ali već u utorak, nakon vesti o novim eskalacijama rata između SAD-a i Irana, najpre su pala za nekoliko procenata u crveno, da bi se do kraja dana trgovanja vratila na minimalne gubitke. Nakon objave podataka o visokoj inflaciji od 4,2 %, i sreda je protekla u crvenom, dok su u četvrtak tržišta krenula naviše i trgovačku nedelju završila u zelenom. Glavni američki indeks S&P 500 tako je nedelju završio 0,33 % više nego što je počeo, dok je tehnološki orijentisani Nasdaq porastao za 0,29 %, oba merena u evrima. Krajem nedelje u javnost su počele da stižu vesti o mogućem dogovoru između SAD-a i Irana, ali su informacije iz različitih izvora često bile kontradiktorne.

U petak je počelo trgovanje akcijama kompanije Space Exploration Technologies, poznatije kao SpaceX. Uprkos najavljenoj ceni od 135 dolara, ubrzo nakon početka trgovanja cena je skočila na oko 176 dolara, a do kraja dana se stabilizovala između 160 i 170 dolara, pri čemu je vrednost kompanije iznosila približno 2.000 milijardi dolara. Javnom ponudom akcija kompanija je prikupila 75 milijardi dolara, što je najveća ponuda akcija u istoriji; do sada je taj rekord držala kompanija Saudi Aramco, koja je prikupila 29,4 milijarde dolara. SpaceX je dakle premašio taj iznos više nego dvostruko. Međutim, SpaceX je tek prva od većih kompanija koje bi ove godine trebalo da izvedu inicijalnu javnu ponudu. Investitori sa velikim uzbuđenjem očekuju još i kotaciju (zvanično listiranje i određivanje cene) dva najveća ponuđača velikih jezičkih modela, OpenAI i Anthropic.

Inflacija, koja je izazvala pad američkog tržišta, na godišnjem nivou porasla je na 4,2 %, što je najviše u poslednje tri godine. U kombinaciji sa relativno stabilnim tržištem rada u proteklim nedeljama, to bi moglo da poveća pritisak na američku centralnu banku da podigne kamatne stope. Međutim, pravac američke monetarne politike još nije sasvim jasan, otkako je na čelu Fed-a novi predsednik. Prva odluka o kamatnim stopama, koja će dati uvid u buduću monetarnu politiku, biće 17. juna, a tržišta očekuju da će kamatna stopa ostati nepromenjena. Ako detaljnije pogledamo podatke o inflaciji, vidimo da su glavni pokretači rasta cena energenti i hrana. Jezgro inflacije (Core CPI), koje isključuje taj uticaj, iznosilo je 2,9 %. Inflatorni pritisci su se, dakle, samo delimično prelili na ostale segmente, što centralnoj banci ostavlja određeni manevarski prostor da sačeka kraj energetskog šoka i nakon toga  ponovo proceni situaciju.

Za povećanje kamatnih stopa odlučila se Evropska centralna banka, koja je uz to podigla očekivanja u vezi sa inflacijom i smanjila prognoze privrednog rasta. Uprkos tome, evropska tržišta su nedelju završila 1,73 procentna poena više nego što su je započela. Na pozitivne vesti o ratu između SAD-a i Irana evropska tržišta su reagovala bolje nego američka, jer je Evropa zbog svoje velike zavisnosti od uvoza energenata više izložena prekidima lanaca snabdevanja koje je taj rat izazvao. Ohrabrujući je bio i podatak iz Nemačke, gde je industrijska proizvodnja, nakon martovskog pada, u aprilu ponovo zabeležila rast od 0,4 % na mesečnom nivou.

Pogledajmo i događanja na istoku. Japansko tržište akcija je veći deo nedelje klizilo naniže, a indeks Topix je nedelju završio oko 2 % niže. Međutim, krajem nedelje japanskim akcijama je pomogla vest o pregovorima i mogućem dogovoru između SAD-a i Irana. U petak je Topix porastao za više od jednog procenta, što je donekle ublažilo negativan ton nedelje. Japan je, naime, još više nego Evropa izložen komplikacijama u lancima snabdevanja naftom, jer je pre rata sa Bliskog istoka uvozio 95 % nafte, od čega je 93 % prolazilo kroz sada zatvoreni Ormuski moreuz.

Autor članka

Miha Jazbec

viši finansijski analitičar

NLB Skladi, d.o.o.