Od petka smirivanje užarene atmosfere na berzi

Protekle nedelje finansijska tržišta ponovo su obeležile teme povezane sa veštačkom inteligencijom, investicijama u Data centre i tehnološku infrastrukturu. Nakon izuzetno visokog rasta tehnoloških akcija u prethodnim nedeljama, raspoloženje investitora se u petak pogoršalo, a pad indeksa NASDAQ u petak bio je najveći još od aprila prošle godine.

U fokusu interesovanja ostao je tehnološki sektor. Nedelja je počela veoma euforično i sva tri glavna američka berzanska indeksa (Dow Jones, NASDAQ i S&P 500) zabeležila su rekordne vrednosti. Rast su pre svega podstakle akcije kompanija iz sektora poluprovodnika i euforija pred predstojeću prvu javnu ponudu akcija kompanije SpaceX, koja bi mogla da dostigne gotovo 1800 milijardi dolara tržišne kapitalizacije. Pažnju je privukla i kompanija Anthropic, jedan od najvećih konkurenata OpenAI‑ju, koja je podnela dokumentaciju za prvu javnu ponudu akcija. I u ovom slučaju očekuje se vrednovanje kompanije od oko 1000 milijardi dolara.

Sada se vraćamo već pomenutom otrežnjenju na berzanskim tržištima. Kombinacija više faktora dovela je do toga da su se investitori odlučili da povuku deo profita sa stola. Alphabet je, naime, najavio izdavanje novih akcija u vrednosti od približno 80 milijardi dolara, čime želi da finansira dalju izgradnju Data centara i razvoj veštačke inteligencije. Prema pisanju medija, slične mogućnosti razmatra i Meta. Iako kompanija informaciju nije zvanično potvrdila, vest je među investitorima pokrenula raspravu o tome da li će tehnološki giganti budući rast sve češće finansirati i novim vlasničkim kapitalom. Negativno su dočekani i poslovni rezultati kompanije Broadcom. Iako kompanija i dalje beleži brzi rast prihoda iz segmenta veštačke inteligencije, investitori nisu bili zadovoljni prognozama budućeg poslovanja. To je izazvalo pritisak na širi sektor poluprovodnika i podsetilo da su očekivanja u vezi sa AI kompanijama postavljena veoma visoko.

Ironično, na pojeftinjenje na berzanskim tržištima doprineli su i dobri makroekonomski podaci. Tržište se, naime, nalazi u zoni gde je ‘dobra vest zapravo loša vest’, jer otpornost američke privrede povećava verovatnoću podizanja kamatnih stopa. Indeks menadžera nabavke (PMI) u prerađivačkoj industriji zabeležio je najvišu vrednost u poslednje četiri godine, što ukazuje na otpornost američke privrede. Pozitivnu sliku dopunila je JOLTS analiza, koja je pokazala rast broja slobodnih radnih mesta na najviši nivo od kraja 2024. godine. Čak je i objavljivanje podataka sa tržišta rada od petka znatno premašilo očekivanja analitičara.

U evrozoni je inflacija u maju porasla na 3,2 odsto, pre svega zbog viših cena energije. Istovremeno, majski PMI pokazatelji dali su prilično mešovitu sliku evropske privrede. Prerađivački sektor i dalje ostaje u zoni rasta, ali je rast proizvodnje nešto usporen, dok uslužni sektor ostaje pod pritiskom viših cena energenata i neizvesnih ekonomskih okolnosti. Ukupni PMI evrozone smanjen je na 48,5 poena, što ukazuje na blago smanjenje privredne aktivnosti. Najviše slabosti pokazale su Nemačka i Francuska, dok su Španija i Italija ostale nešto otpornije.

I u Aziji je glavna tema bila veštačka inteligencija. Japanski indeks Nikkei 225 dostigao je novi rekordni nivo, a među najvećim dobitnicima ostaje SoftBank, koja je po tržišnoj kapitalizaciji prestigla Toyotu. Kompanija je dodatno privukla pažnju najavom višedesetmilijardne investicije u Data centar u Francuskoj. Zanimljiva vest stigla je i sa Tajvana. Predsednik uprave kompanije TSMC, najvećeg proizvođača naprednih čipova na svetu, naglasio je da potražnja za čipovima za veštačku inteligenciju i dalje značajno prevazilazi ponudu i da će manjak proizvodnih kapaciteta verovatno trajati još nekoliko godina.

Autor članka

Rok Potočnik

Samostalni Upravitelj imovine