Sezona rekordnih poslovnih rezultata američkih banaka

Slabija inflacija u junu umirila je investitore, dok su američke banke sa rekordnim rezultatima otvorile sezonu izveštavanja za drugo tromesečje. Tehnološki sektor je, nakon izuzetnog rasta, doživeo jednu od zahtevnijih nedelja ove godine.

Objavljeni podaci o junskom nivou inflacije u SAD iznenadili su investitore. Indeks potrošačkih cena (CPI) je zbog pada cena energenata na mesečnom nivou opao za 0,4 %, što je najveći jednokratni pad od aprila 2020. i znatno ispod očekivanja tržišta (konsenzus analitičara je predviđao pad od 0,1 %). Iznenadila je i osnovna inflacija, koja isključuje cene hrane i energije, jer je ostala nepromenjena umesto očekivanog rasta od 0,2 %. Na godišnjem nivou ukupna inflacija se usporila sa 4,2 % na 3,5 %, dok je osnovna pala sa 2,9 % na 2,6 %. Sličnu sliku pokazao je i indeks proizvođačkih cena (PPI), koji je u junu neočekivano opao za 0,3 %, dok je osnovni PPI sa rastom od 0,2 % zaostao za tržišnim očekivanjima (0,3 %).Slabija inflacija obradovala je investitore i učvrstila uverenje da se prolećni inflacioni talas smiruje, što otvara prostor za opušteniju monetarnu politiku Fed-a u drugoj polovini godine.

U protekloj nedelji sezonu izveštavanja o poslovnim rezultatima za drugo tromesečje tradicionalno su otvorile velike američke banke. Bank of America, Citigroup, Goldman Sachs, J.P. Morgan i Wells Fargo nadmašile su očekivanja, što predstavlja ohrabrujući početak sezone u kojoj se predviđa da će kompanije uključene u indeks S&P 500 u proseku beležiti 21‑odstotni međugodišnji rast dobiti. J.P. Morgan je sa dobiti od 21,2 milijarde USD (međugodišnji rast +41 %) postavio rekord za celu američku bankarsku industriju. Goldman Sachs je uz rast prihoda od 39 % gotovo udvostručio dobit po akciji, a najveći doprinos tome imala je prva javna ponuda kompanije SpaceX. U tom poslu Goldman Sachs je nastupio kao glavni preuzimatelj, dok su JP Morgan, Bank of America i Citigroup učestvovali kao saosiguravači, zbog čega su sve četiri banke ostvarile značajan deo trgovačkih i provizijskih prihoda. Sličan obrazac pokazale su svih pet najvećih američkih banaka, čiji je ukupni prihod od trgovanja u tromesečju dostigao gotovo 39 milijardi USD, što potvrđuje da nije reč samo o izolovanom uspehu jedne banke, već o široj revitalizaciji na tržištima kapitala. Objavljeni rezultati podigli su vrednost bankarskih akcija, među kojima su akcije Goldman Sachs zabeležile rast cene od 8,59 %.

Za tehnološki sektor protekla nedelja bila je jedna od zahtevnijih u ovoj godini. Nakon izraženog rasta vrednosti američkog poluprovodničkog indeksa SOX u drugom tromesečju (+90,07 %) i visokih cana, investitori su počeli da realizuju dobitke. Okidač je stigao u ponedeljak iz Azije, gde je južnokorejski proizvođač memorijskih čipova SK Hynix zabeležio pad cene akcije od 16,34 %, nakon što je jedna analitička kuća upozorila da kompanija možda neće ostvariti očekivanu dobit. Velike gubitke imale su i akcije Samsunga (-9,33 %), pa je glavni berzanski indeks u Seulu izgubio skoro 9 % vrednosti. Negativno raspoloženje prenelo se istog dana i na američke berze, gde je pod pritiskom bio Micron, koji zajedno sa južnokorejskim gigantima dominira svetskim tržištem memorijskih čipova, ključnih za funkcionisanje veštačke inteligencije. Dodatno je sredinom nedelje američki IBM, jedan od najvećih ponuđača poslovnog softvera i serverske infrastrukture, upozorio na slabiju tražnju. Akcija kompanije je u jednom danu izgubila četvrtinu vrednosti – najviše do sada. Vrednost akcija Microna dodatno je pala nakon što je kineski konkurent ChangXin Memory Technologies najavio veliku prvu javnu ponudu akcija. Ni tajvanski TSMC, najveći svetski proizvođač čipova po narudžbini, nije bio pošteđen – iako je objavljenim rezultatima nadmašio očekivanja analitičara, najavio je znatno veće investicije, što su investitori protumačili kao znak rastućih troškova povezanih sa razvojem kapaciteta u oblasti  veštačke inteligencije. Za iznenađenje u petak pobrinula se kineska kompanija Moonshot AI predstavljanjem novog modela veštačke inteligencije Kimi K3, koji bi trebalo da bude uporediv sa vodećim američkim modelima, ali znatno jeftiniji. Slično kao prošle godine sa pojavom kineskog DeepSeeka, ponovo se postavilo pitanje da li su ogromne investicije američkih tehnoloških giganata u veštačku inteligenciju zaista potrebne u tolikom obimu. Poluprovodničke investicije (mereno MSCI World indeksom) su posledično u prethodnoj nedelji izgubile 7,89 % vrednosti.

Autor članka

Bianka Logar

Zamenica direktora Sektora upravljanja portfeljima