Događaji na Bliskom istoku obeležili su svetske berze

Globalne berze su prošle nedelje beležile rast, podstaknute privremenim smirivanjem tenzija na Bliskom istoku. Ipak, mirovni pregovori između zaraćenih strana u iranskom konfliktu su tokom vikenda propali.

Na početku nedelje na tržištima je i dalje vladala opreznost, ali se raspoloženje poboljšalo nakon izjave predsednika Donalda Trampa da je postignuto primirje sa Iranom. Sporazum bi, prema njegovim rečima, trebalo da obuhvati i ublažavanje ograničenja plovidbe kroz Ormuski moreuz. Vest je dodatno ojačala očekivanja da će plovidba kroz Ormuski moreuz – jednu od ključnih svetskih energetskih saobraćajnih ruta, kojom prolazi oko petine globalne isporuke nafte – biti normalizovana. Posledično su cene nafte blago pale, što je dodatno podstaklo spremnost investitora da preuzimaju rizik. Umerenost geopolitičkih rizika u SAD-u poklopila se sa kontinuiranim optimizmom u tehnološkom sektoru, posebno u oblasti veštačke inteligencije.  Akcije velikih tehnoloških kompanija i proizvođača poluprovodnika rasle su zahvaljujući očekivanjima daljeg povećanja ulaganja u računarsku infrastrukturu, lansiranja novih modela i stabilne tražnje. Krajem nedelje rizici su ponovo porasli, nakon što su mirovni pregovori između Irana i SAD propali, a Donald Tramp najavio novu, ovoga puta američku blokadu Ormuskog moreuza.

Makroekonomski podaci iz SAD-a, u međuvremenu, bili su mešoviti. Inflacija je ponovo porasla u martu, pri čemu je godišnji rast indeksa potrošačkih cena (CPI) porastao sa 2,4% na 3,3%, pri čemu se najveći deo povećanja može pripisati višim cenama energije, jer je osnovna inflacija, na primer, ostala relativno umerena (+ 2,6%). Ekonomska aktivnost bila je donekle razočaravajuća, a američki Zavod za statistiku izveštavao je o godišnjem rastu BDP-a od 0,5% u četvrtom kvartalu, što je 0,2 procentna poena ispod očekivanja. Umerenost dinamike ogleda se i u sektoru usluga, gde je institut ISM zabeležio pad indeksa PMI usluga za 2,1 procentni poen na 54. Univerzitet u Mičigenu takođe je prijavio značajno pogoršanje poverenja potrošača, sa indeksom poverenja pada čak 5.7 procentnih poena na 47.6 u martu. Slabije raspoloženje bilo je prisutno u svim demografskim grupama, a glavne brige su bile opšte više cene i depresijacija vrednosti imovine.

U Evropi je poboljšanje uslova na energetskim tržištima takođe pozitivno uticalo na berze – panevropski indeks STOXX 600 porastao je za oko 3%. Ipak, makroekonomski posmatrano, ostaje oprez. Evropski komesar za ekonomiju Valdis Dombrovskis najavio je mogućnost smanjenja prognoze privrednog rasta za 2026. godinu, pri čemu bi geopolitičke tenzije mogle da umanje rast za 0,4 do 0,6 procentnih poena. Među važnijim objavama razočarali su podaci o industrijskim porudžbinama u Nemačkoj, dok su PMI pokazatelji u sektoru usluga u Francuskoj i Italiji ukazali na dalje usporavanje aktivnosti, pre svega zbog povećane neizvesnosti. Krajem nedelje pažnja investitora bila je usmerena i na ishod parlamentarnih izbora u Mađarskoj, gde je Peter Mađar osvojio više od dvotrećinske većine i time okončao 16-godišnju vladavinu Viktora Orbana.

U Aziji su tržišta još snažnije reagovala na umirujuću situaciju. Japanski berzanski indeks Nikkei 225, koji uključuje najveće i najvažnije japanske kompanije, dobio je čak 7,2% u lokalnoj valuti (+5,6% u evrima), što je razumljivo s obzirom na visoku energetsku zavisnost zemlje – Japan uvozi više od 90% svoje nafte sa Bliskog istoka. Stabilizacija energetskih tokova stoga značajno smanjuje rizike za ekonomiju. U Kini su se inflatorni pritisci na nivou proizvođača pojačali jer je indeks industrijskih cena (PPI) u martu prvi put od 2022. godine prešao na pozitivnu teritoriju, delimično zbog viših cena energije. Geopolitika je takođe obeležila razvoj događaja u regionu. Kineski predsednik Si Đinping ugostio je lidera glavne tajvanske opozicione stranke, što je prvi takav sastanak u skoro deceniji. Događaj signalizira pojačane političke pritiske na Tajvan i istovremeno otvara prostor za alternativne političke scenarije u budućnosti.

Autor članka

Rok Brezigar

Samostalni menadžer imovine