Pauel odlazi,a inflacija ostaje

Aprilski inflacioni podaci u SAD-u premašili su očekivanja i izazvali rasprodaju obveznica, dok su prinosi američkih obveznica dostigli najviše nivoe u poslednjih nekoliko godina. Uz to, nedelju je obeležila i promena na čelu američke centralne banke, gde je Kevin Warsh nasledio Džeroma Pauela.

Prošle nedelje američka tržišta obveznica uzdrmale su ponovne brige oko inflacije. Naime, u utorak je američka Agencija za statistiku tržišta rada (BLS) objavila da je aprilska godišnja stopa inflacije (CPI) iznosila 3,8 %, što je najviša vrednost od maja 2023. godine i za 0,1 procentni poen iznad očekivanja analitičara. Mesečni rast cena iznosio je 0,6 %, dok je osnovni CPI, koji ne uključuje cene hrane i energije, sa 0,4 % na mesečnom i 2,8 % na godišnjem nivou takođe premašio očekivanja. Ključni uzrok ostaje rat sa Iranom. Energetske cene su se u aprilu povećale za 3,8 %, nakon što su već u martu skočile za 10,9 % u odnosu na prethodni mesec. Dan kasnije BLS je objavio i podatke o cenama kod proizvođača (PPI): one su u aprilu na mesečnom nivou porasle za 1,4 %, a na godišnjem za 6,0 %. U četvrtak su objavljeni i podaci o maloprodaji, koja je u aprilu zabeležila mesečni rast od 0,5 %, u skladu sa očekivanjima, ali sporije u poređenju sa martovskim skokom od 1,6 %.

Vruć inflacioni izveštaj uzdrmao je tržište američkih državnih obveznica. Prinos do dospeća 10-godišnjih američkih trezorskih obveznica prošle nedelje porastao je za 12 baznih poena na 4,59 %, dok je u februaru bio ispod 4 %. Prinos 30-godišnjih obveznica dostigao je 5,12 %, što je najviši nivo od 2007. godine. Tržišta je dodatno zabrinula izjava predsednika Čikaške podružnice Federalnih rezervi, koji je rekao da SAD imaju problem sa inflacijom, i to ne samo zbog viših cena nafte i uvedenih carina. Odgovor na inflaciju obično je restriktivna monetarna politika. U skladu s tim, tržišta su počela da sumnjaju u smanjenje kamatnih stopa američke centralne banke. Krajem nedelje verovatnoća da će Fed do kraja 2026. godine smanjiti kamatne stope bila je manja od 1 %, iako je pre mesec dana ta verovatnoća iznosila skoro 40 %. Sada se mogućnost povećanja za 25 baznih poena popela na oko 40 %, dok je verovatnoća od oko 10 % da će banka podići stopu za čak 50 baznih poena. I dalje je najverovatnije da će kamatna stopa do kraja godine ostati nepromenjena, a tržišta tom scenariju pripisuju skoro 50 % verovatnoće.

Za još jedno otvoreno pitanje o budućnosti monetarne politike SAD, prošle nedelje se zvanično dogodila promena na čelu američke centralne banke. Senat je u sredu sa 54 glasova za i 45 protiv potvrdio Kevina Warsha za novog predsednika Feda, što je bilo najpodeljenije glasanje za predsednika Feda u istoriji. Pauel, koji je vodio centralnu banku od 2018. godine kroz pandemiju Covid-19, istorijski inflacioni talas i snažne političke pritiske Trampove administracije, formalno je napustio položaj predsednika 15. maja. Warsh, koji je tokom finansijske krize 2008–2011 već bio član Saveta Feda, prvi put će predsedavati sednici odbora za monetarnu politiku 16. i 17. juna.

Evropski indeks STOXX Europe 600 završio je nedelju u minusu. Stopa nezaposlenosti u Francuskoj u prvom kvartalu porasla je na 8,1 %, što je najviši nivo od početka 2021. godine, dok je industrijska proizvodnja u evro zoni u martu porasla za skromnih 0,2 %, nešto ispod očekivanja analitičara. U Ujedinjenom Kraljevstvu je premijer Keir Starmer, nakon slabog rezultata laburista na lokalnim izborima, ostao pod velikim pritiskom sopstvene stranke. Funta je tokom nedelje oslabila, a prinosi britanskih državnih obveznica su porasli, jer investitori nisu mirno prihvatili neizvesnost u vezi sa budućnošću britanske fiskalne politike.

U četvrtak i petak su se u Pekingu sastali američki predsednik Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping. Sastanak je uopšteno doneo opušteniju retoriku i nagovestio želju obe strane za stabilizacijom odnosa, ali uprkos Trampovim pohvalnim izjavama o „fantastičnim trgovinskim dogovorima“ nije došlo do većih konkretnih sporazuma. Si je u razgovorima naglasio da je Tajvan „najvažnije pitanje“ u bilateralnim odnosima i da bi nepravilno postupanje s njim ugrozilo šire odnose. Tramp je na kraju sastanka pozvao Sija na državničku posetu Vašingtonu.

Autor članka

Miha Jazbec

Finansijski analitičar