Nestabilnost na Bliskom istoku podstiče rast inflacionih očekivanja

Trampova objava s početka nedelje o pregovorima za prekid rata s Iranom imala je na tržišta kapitala samo kratkotrajan pozitivan efekat, jer je stvarnost pokazivala drugačiju sliku, pa su se vrednosti berzanskih indeksa na nedeljnom nivou uglavnom smanjile.

Na kraju tromesečja investitori obično pažnju usmeravaju na kvartalne rezultate poslovanja kompanija, ali je u poslednjim nedeljama to zamenio bliskoistočni konflikt. Rizik se povećava da se cene energenata, koje su porasle od početka rata, neće tako brzo smanjiti, što bi moglo izazvati ponovni rast inflacije. U SAD je tokom protekle nedelje objavljeno nekoliko makroekonomskih pokazatelja koji ukazuju na relativno solidno stanje američke privrede. 

Vrednost indeksa menadžera nabavke (PMI) se u martu blago smanjila (51,4) u poređenju sa februarom (51,9), ali je ipak ostala iznad vrednosti 50, što označava ekspanziju. I u ovom izveštaju je zabeležen viši nivo inflacije. Najviše je porasla u sektoru usluga, gde su troškovi dostigli najviši nivo u poslednjih 10 meseci, pre svega zbog skupljih energenata. Zaposlenost se blago smanjila, dok je broj novo nezaposlenih ostao u okvirima poslednjeg perioda i u skladu sa očekivanjima. U petak je objavljena i vrednost indeksa potrošačkog raspoloženja, koja je u martu iznosila 53,3 i takođe se blago smanjila u poređenju sa februarom. Sve to je uticalo na raspoloženje investitora, pa su se vrednosti većine američkih berzanskih indeksa smanjile. Vrednost šireg indeksa S&P 500 se na nedeljnom nivou smanjila za 1,72 %. Sumnje u održivost rasta u tehnološkom sektoru oborile su i vrednost tehnološkog indeksa Nasdaq, koji je u poslednjoj nedelji pao za 3,63 % i u lokalnoj valuti ušao u zonu korekcije (vrednost indeksa udaljena više od 10 % od vrha). Uz povećanu neizvesnost na berzanskim tržištima moglo bi se očekivati da su cene obveznica porasle, ali ovoga puta to nije bio slučaj. Investitori trenutno procenjuju da je rizik od više inflacije veći nego od smanjene privredne aktivnosti. To bi moglo značiti da će članovi odbora američkih Federalnih rezervi na narednim sastancima biti znatno oprezniji pri eventualnom smanjenju kamatnih stopa. Tržište je to već donekle vrednovalo, pa su se traženi prinosi na dužničke hartije od vrednosti povećali (a cene obrnuto smanjile). Uprkos povećanoj volatilnosti, prinos na dvogodišnju američku državnu obveznicu u poslednjoj nedelji nije se značajno promenio i trenutno iznosi 3,9 %.

Evropska tržišta kapitala bila su takođe pod uticajem krize na Bliskom istoku, ali su se vrednosti berzanskih indeksa na nedeljnom nivou čak blago povećale. Razlog je svakako i taj što evropske države za sada nisu uključene u konflikt, iako zabrinjava zavisnost privreda od cena energenata. Upravo zbog toga je OECD snizio očekivani privredni rast za evrozonu na 0,8 % (prethodno 1,2 %). U Nemačkoj se u martu pogoršalo raspoloženje među kompanijama, jer se vrednost indeksa poslovne klime, koji meri institut Ifo, smanjila na 86,4 i bila najniža u poslednjih godinu dana. S druge strane, povećala se vrednost indeksa menadžera nabavke u industriji, koja je iznosila 51,7, što je više nego u februaru (50,9). Vrednost berzanskog indeksa DAX se u poslednjoj nedelji smanjila za 0,29 %, dok se vrednost šireg evropskog indeksa Stoxx 600 povećala za 0,56 %. I na starom kontinentu se zaduživanje putem vlasničkih hartija od vrednosti poskupelo. Tokom poslednje nedelje za 15 baznih poena povećan je zahtevani prinos na dvogodišnju nemačku državnu obveznicu, koji trenutno iznosi 2,7 %. Evropske investitore u obveznice brine da bi Evropska centralna banka mogla da poveća kamatnu stopu, na šta je sredinom nedelje ukazala i predsednica Lagard.

Vrednost japanskog berzanskog indeksa (Topix) bila je u protekloj nedelji volatilnija nego obično i na nedeljnom nivou se smanjila za 0,07 %. Premijerka Sanae Takaichi obećala je da će vlada dodatnim merama pokušati da ublaži više cene energenata, od kojih je japanska privreda veoma zavisna, a sredinom nedelje na tržište je već puštena dodatna količina nafte iz državnih rezervi. Pažnju je privukla i vrednost jena, koja se formirala na nivou od 160 prema američkom dolaru (pri toj vrednosti je centralna banka u prošlosti već intervenisala).

Kineska vlada je ograničila cene naftnih derivata i na taj način pokušala da ublaži rast cena energenata na svetskim tržištima. Upravo zbog viših cena nafte vrednosti berzanskih indeksa u Kini su se tokom poslednje nedelje smanjile. Tamošnji ministar trgovine saopštio je da je pri Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) podneo žalbu koja se odnosi na prakse koje Sjedinjene Američke Države primenjuju u vezi sa lancima snabdevanja i obnovljivim izvorima energije.

Autor teksta
Andrej Zakotnik
Upravitelj imovine