JPMorgan Nasdaq i primirje -nedelja koja će ostati u sećanju

Protekle nedelje globalni berzanski indeksi zabeležili su treći uzastopni rast, a pojedini ključni pokazatelji dostigli su rekordne vrednosti. Glavni faktor pozitivnog raspoloženja bilo je smirivanje geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku – posebno izraelsko-libansko primirje i napredak u pregovorima između SAD i Irana. Na kraju nedelje iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi objavio je da je Ormuski moreuz „potpuno otvoren“ za komercijalnu plovidbu. Ova vest je značajno snizila cenu nafte,što je dodatno podstaklo spremnost investitora da preuzmu rizik. Analitičari su ovaj oporavak ocenili kao jedan od najbržih povrataka na rekordne nivoe nakon korekcije u poslednjih 50 godina.

Američki berzanski indeksi prošle nedelje zabeležili su izuzetno snažan rast – S&P 500 je porastao za 3,86 % i dostigao rekordnih 7.126 poena, dok je Nasdaq Composite sa rastom od 5,49 % prednjačio među većim indeksima, podstaknut pre svega entuzijazmom oko akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom.Cene nafte su od prolećnog maksimuma pale za oko 30 %, a terminski ugovori ukazuju na stabilizaciju WTI cene između 70 i 75 dolara do kraja godine. Prinosi na desetogodišnje američke državne obveznice stabilizovali su se oko 4,2 %.Veliku pažnju privukla je sezona objave poslovnih rezultata za prvo tromesečje, koja je počela iznad očekivanja – analitičari predviđaju skoro 12‑procentni rast profita kompanija u S&P 500, što bi bio šesti uzastopni kvartal dvocifrenog rasta.Među prvima rezultate je objavio JPMorgan Chase, najveća američka banka po imovini, koja je sa zaradom po akciji od 5,94 dolara (prognoza: 5,45 dolara) i prihodima od 50,54 milijarde dolara (prognoza: 49,17 milijardi) značajno nadmašila očekivanja. Direktor Jamie Dimon je, uprkos odličnim rezultatima, upozorio na rastuće neizvesnosti – geopolitičke tenzije i ratove, volatilnost cena energenata i trgovinsku nesigurnost. Banka je istovremeno blago snizila prognozu godišnjeg neto kamatnog prihoda sa 104,5 na oko 103 milijarde dolara.

Makroekonomski podaci u SAD bili su mešoviti. Inflacija na nivou proizvođača u martu pokazala se povoljnom – indeks PPI porastao je za 0,5 % mesečno, što je za jedan procentni poen ispod očekivanja, dok je vrednost osnovnog PPI (bez hrane i energije) porasla svega 0,1 %, znatno ispod prognoza.Broj zahteva za naknadu za nezaposlene ostao je nizak, na 207.000, što ukazuje na stabilno stanje na tržištu rada. S druge strane, tržište nekretnina ostalo je prilično oprezno – prodaja postojećih stanova u martu je pala za 3,6 % na 3,98 miliona jedinica, dok se indeks poverenja građevinara smanjio za četiri poena, na vrednost od 34.

U Evropi je panevropski indeks STOXX 600 porastao za 1,91 % u lokalnoj valuti, pri čemu se nemački DAX izdvojio rastom od 3,77 %. Slede italijanski FTSE MIB (+2,65 %) i francuski CAC 40 (+2,00 %), dok je britanski FTSE 100 zabeležio skromniji rast od 0,63 %.Uprkos povoljnom kretanju na berzama, makroekonomska slika ostaje zadržana. Međunarodni monetarni fond snizio je prognozu rasta evrozone za 2026. godinu na 1,1 % sa januarskih 1,3 %, upozorivši da bi konflikt na Bliskom istoku bez trajnog rešenja mogao izazvati ozbiljnu energetsku krizu. Negativno je iznenadila Nemačka, gde su veleprodajne cene u martu skočile za 4,1 % na godišnjem nivou - cene neželeznih metala i poluproizvoda porasle su čak 48,4 %. Istovremeno, PMI pokazatelji u sektoru usluga u Francuskoj i Italiji ukazali su na dalji pad aktivnosti.Evropska centralna banka poručila je da nije u žurbi sa podizanjem kamatnih stopa, dok je francuski centralni bankar Villeroy de Galhau naglasio da je potrebno prikupiti dovoljno podataka o uticaju na baznu inflaciju i tražnju pre donošenja odluke.

Pozitivno je iznenadilo Ujedinjeno Kraljevstvo, gde je BDP u februaru porastao za 0,5 % mesečno, znatno iznad očekivanja, iako je MMF i za ovu zemlju snizio prognozu rasta za 2026. na 0,8 % – najveće smanjenje među državama G7.Posebnu pažnju privukao je politički preokret u Mađarskoj, gde je opozicija pod vođstvom Pétra Magyarja sa više od dvotrećinske većine pobedila stranku Viktora Orbána – događaj koji su tržišta pozdravila rastom vrednosti akcija.

U Aziji su tržišta sledila globalni optimizam. Japanski indeks Nikkei 225 porastao je za 2,84 % i dostigao istorijski maksimum, dok je poverenje tamošnjih proizvođača u aprilu značajno opalo zbog poremećaja u lancima snabdevanja izazvanih zatvaranjem Ormuskog moreuza.U Kini je BDP u prvom kvartalu 2026. premašio očekivanja sa godišnjim rastom od 5,0 %, ali slaba maloprodaja (+1,7 % na godišnjem nivou) pokazuje da domaća tražnja i dalje ostaje tačka zabrinutosti.

Autor članka

Ven Florjančič 

Upravitelj imovine