Bliski istok ostaje veoma nestabilan

Rat na Bliskom istoku ne pokazuje znake popuštanja. Velika kolebljivost cena finansijskih instrumenata u takvom okruženju, nažalost, je očekivana. Jači američki dolar je evropskim štedišama donekle ublažio pad cena svih investicija denominovanih u američkom dolaru.

Nažalost, mi upravljači i analitičari poslednjih nedelja moramo da se bavimo teškom tematikom – ratom, čiji uticaji snažno mešaju karte na berzanskom parketu. Do prošle nedelje većina napada bila je usmerena na iranske vojne kapacitete i eliminaciju iranskih vlastodržaca, ali je u sredu došlo do značajnog zaoštravanja. Prvi put u ovom sukobu težište borbi preusmereno je na uništavanje energetske infrastrukture protivnika. Izrael je napao iransko gasno polje South Pars, gde se nalazi većina ključne iranske gasne infrastrukture. Iran je odgovorio napadom na Katar, što je ozbiljno pogodilo deo kapaciteta za izvoz tečnog prirodnog gasa (LNG).

Predsednik uprave QatarEnergy saopštio je da je čak 17 % kapaciteta izvoza LNG iz Katara izgubljeno za period od tri do pet godina. Cena prirodnog gasa na evropskoj berzi snažno je skočila, jer je prešla 60 €/MWh, što je približno dvostruko više nego u februaru.

Ormuski moreuz ostaje praktično neprohodan, što onemogućava protok približno jedne petine globalne potrošnje nafte. Deo nafte, koja se crpi u zalivskim državama, preusmerava se sa tankera na naftovode, čiji kapacitet, međutim, nije dovoljno visok. Uopšteno se može reći da globalna privreda trenutno troši znatno više nafte nego što se proizvodi. Oslobađanje naftnih rezervi i kratkoročno nešto niža tražnja (aviokompanije već ukidaju letove) doduše kratkoročno uravnotežuju tržište, ali trenutne okolnosti ne mogu i ne smeju trajati beskonačno. Cena nafte Brent u evrima je tokom protekle nedelje skočila za više od 11 %. Američka nafta WTI, koja je znatno manje zavisna od tokova na Bliskom istoku, cenovno se u protekloj nedelji gotovo nije promenila.

Američki dolar je ponovo opravdao svoju ulogu valute koja u nesigurnim vremenima dobija na vrednosti. Samo u jednoj nedelji dolar je u odnosu na evro ojačao za više od jednog procenta. Zanimljivo kretanje pratili smo i kod cene zlata. Iako zlato važi za investiciju koja u vreme geopolitičkih potresa dobija na vrednosti, ovoga puta nije bilo tako. Naprotiv – cena zlata je u jednoj nedelji izgubila više od desetine, a od januarskog rekorda pala je za skoro petinu. Objašnjenje za ovaj, na prvi pogled nelogičan pomak, leži u manjem smanjenju kamatnih stopa od prethodno očekivanog, što privlači investitore u relativno profitabilnije obveznice. Negativan uticaj na cenu zlata imala je i prethodna, gotovo eksponencijalna rastuća putanja, pri kojoj je mnogo poslova zaključeno uz korišćenje finansijske poluge. Dodatno, tržište se u određenoj meri već naviklo na stalnu prisutnost geopolitičkih rizika.

U senci svih gore opisanih istorijskih događaja odvijala su se i zasedanja dve najvažnije centralne banke. Fed je, prema očekivanjima, ostavio kamatne stope nepromenjene, a guverner Pauel je upozorio na složenu situaciju: s jedne strane više cene nafte podižu inflaciju i inflaciona očekivanja, a s druge strane usporavaju privredni rast. Tržište za ovu godinu više ne očekuje smanjenje kamatnih stopa. Slična slika je i u Evropi, gde tržište za ovu godinu očekuje čak tri povećanja kamatnih stopa. ECB je povećala prognozu ovogodišnje inflacije za evrozonu za 0,7 procentnih poena, na 2,6 %.

Na korporativnom planu pratili smo još nekoliko važnih objava poslovnih rezultata kompanija za proteklo tromesečje. Među njima se izdvajaju impresivni rezultati američke poluprovodničke kompanije Micron Technology. Kompanija, vredna skoro 500 milijardi dolara, na godišnjem nivou je udvostručila prihode, dok se profit uz poslovnu maržu od skoro 70 % povećao sedam puta. Memorijski čipovi su naime izuzetno važni i traženi u periodu brzog razvoja veštačke inteligencije. Uprkos izvanrednim rezultatima, cena akcije je pala.

Autor članka
Rok Potočnik
Upravitelj imovine