Berzanska tržišta su, uprkos neizvesnosti, nedelju završila u zelenom

Napetosti na Bliskom istoku i povećana volatilnost na energetskim tržištima ostale su i tokom protekle nedelje u fokusu investitora. Ohrabrujući znaci ekonomske otpornosti, posebno u Sjedinjenim Američkim Državama, ublažili su negativne reakcije i doprineli većoj stabilnosti berzanskih tržišta.

Nakon slabog početka nedelje, kada su berzanska tržišta u ponedeljak uglavnom beležila padove cena akcija, u utorak i sredu usledio je izražen preokret naviše. Raspoloženje investitora poboljšale su izjave američkog predsednika Trampa, koji je nagovestio veću spremnost SAD na postepeno smanjenje vojne uključenosti u Iranu. Optimizam je sredinom nedelje ponovo donekle oslabio. Naime, večernje obraćanje američkog predsednika u sredu nije ponudilo jasan vremenski okvir za smirivanje napetosti, što je izazvalo rast cene nafte i u četvrtak ujutro negativno uticalo na tržišta akcija. Uprkos povećanoj neizvesnosti, glavni berzanski indeksi su se do kraja dana uglavnom oporavili i prazničnu, skraćenu nedelju završili sa pozitivnim prinosima.

Američka privreda, i pored poslednjih objava makroekonomskih pokazatelja, nastavlja da pokazuje relativno visoku otpornost. Februarski podaci o maloprodaji prijatno su iznenadili, jer je prodaja bez automobila na mesečnom nivou porasla za 0,5 %, što je više od očekivanja i znači da potrošačka aktivnost u SAD, uprkos neizvesnom okruženju, ostaje na relativno visokom nivou. Stabilne okolnosti se primećuju i u prerađivačkom sektoru, gde je ISM indeks za mart sa vrednošću od 52,7 poena ostao iznad praga rasta i premašio prognoze analitičara. Pozitivni signali dolaze i sa tržišta rada. Američka privreda je naime u martu otvorila čak 176.000 radnih mesta, znatno više od očekivanih 56.000. Većoj stabilnosti raspoloženja doprinelo je i blago poboljšanje potrošačkog poverenja. Vrednost Conference Board indeksa u martu se povećala na 91,8 poena, pri čemu su bolje ocene trenutnih okolnosti prevagnule nad opreznijim očekivanjima u vezi sa budućnošću. Iako nivo poverenja na duži rok ostaje pod pritiskom, drugi uzastopni mesečni rast ukazuje na izvesno smirivanje neizvesnosti.

Sveukupno, podaci potvrđuju da američka privreda u prvom kvartalu održava umeren, ali stabilan tempo rasta i da u period povećane neizvesnosti ulazi sa relativno čvrstim temeljima.

Evropsko privredno okruženje ostaje razjedinjeno, pre svega zbog uticaja energetskog šoka. Inflacija u evrozoni se u martu na godišnjem nivou povećala na 2,5 %, što predstavlja najviši nivo od januara 2025, pri čemu je glavno opterećenje nosio gotovo petoprocentni rast cena energenata povezan sa ratom na Bliskom istoku. Istovremeno su se cenovni pritisci u uslugama i kod ostale robe donekle smirili, što ukazuje da se širi inflatorni trendovi za sada ne zaoštravaju. Viši troškovi energije posebno su pogodili Nemačku, gde su vodeći ekonomski instituti prognozu privrednog rasta za 2026. godinu snizili sa 1,3 % na 0,6 %. Negativni signali dolaze i iz Španije, gde je proizvodna aktivnost u martu ponovo skliznula u zonu kontrakcije. Uprkos tome, pojedini delovi severne Evrope ostaju relativno stabilni, dok umereno smirivanje cenovnih pritisaka u neenergetskim segmentima donekle smanjuje rizike i doprinosi mirnijem raspoloženju na tržištima.

Visoka izloženost japanske privrede skokovima cena nafte, zbog velike zavisnosti od uvoza energenata sa Bliskog istoka, pogoršala je raspoloženje investitora. Uz geopolitičke tenzije i potrese na energetskim tržištima, ojačalo je i uverenje da bi japanska centralna banka na aprilskom zasedanju mogla da poveća kamatne stope. To je ojačalo vrednost lokalne valute i doprinelo pozitivnim evro prinosima japanskog berzanskog tržišta. U Kini su se u martu poboljšali pokazatelji PMI. Vrednost proizvodnog indeksa se, nakon dva meseca pada, podigla na 50,4, dok je vrednost indeksa usluga porasla na 50,1, što ukazuje na kratkoročnu stabilizaciju privredne aktivnosti kako u državnim, tako i u privatnim kompanijama. Istovremeno, podaci upozoravaju na rastuće ulazne troškove, što pokazuje da oporavak i dalje ostaje neujednačen.

Autor članka

Bianka Loga

Zamenica direktora Sektora za upravljanje imovinom