Ublažavanje tarifnih tenzija podiže globalne akcije

Globalne berze su završile nedelju u pozitivnom tonu, podstaknute znakovima ublažavanja inflacije i promenama u tarifnoj politici. Maj je obeležio rekordne rezultate na Volstritu, pri čemu je S&P 500 ostvario najveći mesečni dobitak od novembra 2023.

Globalne berze su prošle nedelje porasle na talasu optimizma nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio odlaganje nametanja nove tarife od 50% na uvoz iz Evropske unije do 9. jula. Tramp je dodao da će pregovori biti vođeni ubrzanim tempom, što je ohrabrilo investitore i podstaklo rast globalnih berzanskih indeksa.

Dalji rast tržišta podstaknut je i odlukom američkog pravosuđa, jer je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da predsednik nema odgovarajuće ovlašćenje za nametanje većine globalnih tarifa. Indeksi akcija su naglo porasli u četvrtak, ali je optimizam brzo splasnuo nakon što je sud iste večeri suspendovao odluku o žalbi.

Međutim, nakon zatvaranja berzi u petak, Tramp je iznenadio tržišta novom najavom da planira udvostručenje postojećih tarifa na uvoz čelika i aluminijuma iz svih zemalja na 50%. Osnovni indeks američkih akcija S&P 500 porastao je za 1,9% u lokalnoj valuti tokom protekle nedelje, dok je u maju ostvario ukupni rast od 6,2%, što je njegov najveći mesečni dobitak od novembra 2023. godine. Tehnološke akcije su najviše doprinele ovom porastu, pri čemu je Nasdaq Composite, koji pretežno obuhvata tehnološke kompanije, skočio za 2,0% na nedeljnom nivou.

Tržišta su se u potpunosti oporavila nakon aprilskog šoka izazvanog tarifnim merama predsednika Donalda Trampa, koje su bile uvedene na takozvani "Dan oslobođenja". Optimizam među investitorima dodatno je podstaknut najnovijim podacima o inflaciji. Aprilski indeks cena lične potrošnje (PCE), koji se smatra preferiranim pokazateljem inflacije američkih Federalnih rezervi (Fed) i isključuje hranu i energiju, porastao je za 2,5% u odnosu na prethodnu godinu. To je najniži rast cena od 2021. godine i u skladu je sa očekivanjima analitičara, ali i dalje iznad ciljanih 2%, što znači da Fed verovatno neće žuriti sa smanjenjem kamatnih stopa na sledećem sastanku u julu.

Zapisnik sa sastanka Fed-a održanog početkom maja potvrđuje da postoji povećana verovatnoća da će inflacija ostati viša od očekivane, što se uglavnom pripisuje neizvesnostima vezanim za trgovinsku politiku i druge ekonomske faktore.

Među pojedinačnim akcijama, tehnološki gigant Nvidia bio je u centru pažnje prošle nedelje, impresionirajući investitore izvanrednim kvartalnim rezultatima. U prvom kvartalu finansijske godine, prihodi kompanije porasli su za čak 69% u odnosu na prethodnu godinu, premašivši očekivanja analitičara, uprkos ograničenjima izvoza u Kinu. Nvidia je takođe iznela optimistične prognoze za buduće poslovanje, ističući da je potražnja za AI čipovima i dalje izuzetno jaka, uprkos zabrinutostima zbog mogućeg usporavanja.

Segment data centara zabeležio je rast od 73%, dok tehnološki giganti poput Microsofta, Mete i Amazona nastavljaju da igraju ključnu ulogu u ovom sektoru. Pozitivni izgledi dodatno jačaju poverenje investitora da se ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) ne usporavaju, već ulaze u novu fazu rasta, čime se dodatno učvršćuje dugoročni potencijal sektora.

Evropske berze su u proseku zabeležile rast, pri čemu je indeks STOXX Europe 600 porastao za 0,65%. Optimizam na tržištu podstaknut je najavom američkog predsednika Donalda Trampa da će Evropskoj uniji dati više vremena za pregovore o trgovinskom sporazumu pre uvođenja tarifa od 50%, što je dodatno podstaklo rast indeksa. Pored toga, usporavanje inflacije u nekim velikim evropskim ekonomijama pojačalo je očekivanja da bi Evropska centralna banka (ECB) mogla smanjiti kamatne stope. Među glavnim evropskim berzama, nemački DAX indeks porastao je za 1,56%, francuski CAC 40 za 0,23%, dok je britanski FTSE 100 zabeležio rast od 0,62%. Prema prvim procenama, godišnja inflacija u Španiji i Italiji usporila je na 1,9% u maju, što je malo ispod cilja ECB-a od 2%. U Francuskoj su cene porasle za 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, što je manje od aprilske inflacije od 0,9%. U Nemačkoj je godišnja stopa rasta cena iznosila 2,1%, nešto niže nego u aprilu (2,2%), ali i dalje iznad očekivanja analitičara. Kako se inflacija smanjuje, rastu očekivanja da bi ECB mogla ponovo smanjiti ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena na sastanku u junu KSNUMKS.

U Nemačkoj je rastuća nezaposlenost takođe sve veća briga. U maju je broj nezaposlenih porastao za 34.000 na ukupno 2,96 miliona. Pored toga, broj slobodnih radnih mesta smanjio se u odnosu na prošlu godinu, što ukazuje na hlađenje tržišta rada i pogoršanje ekonomske aktivnosti.

Autor članka
Jure Štimac
Portfolio menadžer