Akcije su i u 2024. godini povećale bogatstvo investitora

Poslednja skraćena nedelja na berzama je, zbog odsustva važnijih ekonomskih podataka i niske likvidnosti, prošla prilično mirno. Većina glavnih berzanskih indeksa zabeležila je blagi pad vrednosti, ali su globalne akcije u 2024. godini, već drugu godinu zaredom, ostvarile izvanredne rezultate i obradovale investitore povećanjem vrednosti. Krajem 2023. godine, uprkos povećanoj nesigurnosti među investitorima, sa umerenim optimizmom smo gledali na 2024. godinu i predviđali da globalna ekonomija neće pasti u duboku recesiju, da će zaposlenost ostati na relativno visokim nivoima i da će inflacija opadati, što je pozitivno okruženje kako za akcije, tako i za obveznice. Naša očekivanja su se pokazala tačnim – vrednost globalnog berzanskog indeksa porasla je prošle godine za 25,6%, a investitori su se radovali novim rekordima cena akcija. Zbog postepenog napuštanja agresivne monetarne politike od strane centralnih banaka, sa prinosima u protekloj godini mogu biti zadovoljni i konzervativni investitori.

Uprkos neizvesnosti u vezi sa ekonomskim uslovima, američka ekonomija je u 2024. godini ostvarila takozvano "meko prizemljenje", jer je centralna banka (Fed) uspešno obuzdala inflaciju, a da pritom nije ugrozila ekonomiju. Inflacija je pala ispod ciljanog nivoa od 2,5%, što je povećalo poverenje potrošača i investitora, dok je ekonomski rast ostao iznad proseka i dostigao približno 2,8% na godišnjem nivou. Domaćinstva su, uprkos nešto višim kamatnim stopama, zadržala snažnu potrošnju, podržanu visokom zaposlenošću i rastom realnih plata, dok je stopa nezaposlenosti ostala niska na 3,6%. Nedavni predsednički izbori doneli su dodatni optimizam na berzama pobedom Donalda Trampa i promenom politike koja ima pozitivan uticaj na američku ekonomiju. Američke akcije dostigle su nove maksimume svih vremena nakon izbora i generalno doprinele dobro diversifikovanom portfoliu koji je godinu završio na visokim nivoima (+33,7%). Na nivou sektora, tehnološka industrija je dobila najviše, a veće korporacije imaju koristi od rastućih ulaganja u veštačku inteligenciju (AI).

Godina 2024. bila je za evrozonu godina ekonomske slabosti i suočavanja sa nizom strukturnih izazova. Ekonomski rast u evrozoni iznosio je skromnih 0,9%. Prerađivačka industrija, ključni stub evropske ekonomije, bila je među najpogođenijim sektorima. Visoki troškovi energije, koji su uprkos stabilizaciji snabdevanja ostali iznad globalnih proseka, smanjili su konkurentnost evropskih proizvođača, a energetski intenzivne industrije su posledično pretrpele najveće gubitke. Dodatne izazove su predstavljale nepovoljne regulative, slabija potražnja za izvozom i subvencionisana konkurencija iz Kine, posebno u sektorima obnovljivih izvora energije i električnih vozila. Dok su SAD i Azija beležile procvat ulaganja u veštačku inteligenciju (AI), nedostatak tehnološke infrastrukture i ograničena ulaganja u istraživanje i razvoj smanjili su uključenost evropskih kompanija u globalni AI ciklus. Za poboljšanje raspoloženja su se pobrinule južnoevropske zemlje usmerene na usluge. Snažna letnja turistička sezona u zemljama poput Španije i Grčke doprinela je stabilizaciji ekonomskog rasta, posebno u sektoru ugostiteljstva i slobodnog vremena. Evropske akcije su, uprkos pomenutim izazovima, prošle godine povećale svoju vrednost za 9,5%.

Ekonomska aktivnost u Kini ostala je slaba tokom 2024. godine, jer se zemlja suočavala s problemima u sektoru nekretnina i niskim poverenjem potrošača. Realna imovina domaćinstava se smanjila, što je oslabilo potrošnju, dok su mere za stabilizaciju ekonomije u početku ocenjene kao nedovoljno koordinisane i nedovoljno ambiciozne. U septembru je kineska vlada objavila paket mera, uključujući smanjenje ograničenja za kredite, poreske olakšice za sektor nekretnina i podsticaje za tehnološke kompanije. Ove mere su uverile tržišta da bi 2025. godina mogla doneti značajan stimulativni paket potreban za ponovno pokretanje ekonomije. Kineske akcije su tako u drugoj polovini godine značajno ojačale i na godišnjem nivou zabeležile rast cena od 20,8%.

Pozitivni ekonomski pokazatelji i reforme podstakli su snažan rast cena japanskih investicija – indeks japanskih akcija zabeležio je rast vrednosti od 15,7%. Jedan od ključnih faktora uspeha bio je slab jen, koji je poboljšao konkurentnost i podstakao potražnju za japanskim proizvodima, posebno u automobilskoj i tehnološkoj industriji. Istovremeno, reforme usmerene na jačanje transparentnosti, veće dividende i fokus na stvaranje vrednosti za akcionare, povećale su poverenje stranih investitora. Pored toga, japanske kompanije su povećale ulaganja u istraživanje i razvoj, posebno u oblasti veštačke inteligencije i automatizacije, što im omogućava stratešku prednost na globalnim tržištima.

Gledano po sektorima, berze su i u 2024. godini bile snažno obeležene tehnološkim investicijama, koje su uprkos makroekonomskim izazovima i geopolitičkim neizvesnostima postigle izvanredne rezultate. U prvom planu su bile investicije povezane sa veštačkom inteligencijom (AI), koje su oblikovale tržišni sentiment. Veličanstvena sedmorka je u proseku zabeležila rast cena akcija od 71,6%, što odražava njihovu vodeću ulogu u razvoju i implementaciji AI. Iako je koncentracija prinosa bila u sedmorki, 2024. godina je takođe bila obeležena širenjem trenda na druge sektore, kao što je sektor javnih usluga, koji je zabeležio rast zbog predviđenog povećanja potrošnje električne energije usled brzog rasta broja centara podataka. Takođe, zbog sve većih ulaganja kompanija u digitalnu infrastrukturu za podršku naprednim AI algoritmima, povećane su i vrednosti akcija kompanija koje se bave računarstvom u „claud“-u /cloud computing.

Autor članka
Mag. Bianka Logar
Zamenik direktora Sektora za upravljanje portfolijom
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana