Sjedinjene Američke Države nastavljaju da pojačavaju ulaganja u informacionu tehnologiju

Privredni rast Sjedinjenih Američkih Država u drugom kvartalu iznosio je čak 3,8%. Najveći doprinos promeni trenda rasta naviše dali su bolje raspoloženi potrošači i većim nego očekivaim ulaganjima u hardver i softver. Glavni japanski berzanski indeks dostigao je novu rekordni nivo tokom prošle nedelje, dok Kina podstiče ekonomski rast i ključne industrijske sektore.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

Makroekonomski podaci objavljeni prošle nedelje ukazuju na nastavak umerenog ekonomskog rasta u Sjedinjenim Američkim Državama. Prema prvim procenama, septembarsko raspoloženje menadžera nabavke se blago pogoršalo, ali i dalje ostaje u zoni koja ukazuje na ekonomski rast. Inflacija se, uprkos uvedenim carinama, povećala samo neznatno. To znači da značajan deo tereta carina i dalje snose uvoznici, koji smanjuju svoje marže, kao i izvoznici, koji svoje proizvode prodaju u SAD po nižim cenama.

Objavljena je i revizija ekonomskog rasta SAD za drugi kvartal ove godine, kojom je rast revidiran za 0,5 procentnih poena. Američki BDP je tako porastao na 3,8 % na godišnjem nivou. Najveći doprinos rastu dali su revidirani podaci o privatnoj potrošnji, poslovnim investicijama kompanija, i u nešto manjoj meri, državnoj potrošnji. U okvriu poslovlnih investicija posebno se ističu ulaganja u softver i hardver. Ta ulaganja su u proseku u prvom i drugom kvartalu ove godine doprinela sa više od jednog procentnog poena realnom ekonomskom rastu po kvartalu. Istorijski gledano, to je najveći doprinos do sada - veći čak i od perioda pandemije kovida-19 ili internet balona s početka 2000-ih.

Ulaganja u softver i hardver, koja su deo poslovnih investicija, predstavljaju samo deo obima američkih ulaganja u veštačku inteligenciju. Iz podataka o uvozu vidi se da su SAD u prvom i drugom kvartalu ove godine uvezle skoro polovinu računarske opreme koju koriste. To dodatno pokazuje koliko su obimna trenutna ulaganja u veštačku inteligenciju. Ako se tehnološki prodori na tom polju nastave i ako ih kompanije brzo i efikasno uključe u svoje poslovne modele, možemo očekivati nastavak snažnog rasta produktivnosti rada. To ima izrazito pozitivan uticaj na ekonomski rast, rast profita i samim tim i na kretanje cena akcija odnosno berzanskih indeksa.

U Evropi prve procene ekonomske aktivnosti u trećem kvartalu ukazuju na niži, ali i dalje pozitivan rast. Kao i obično, nešto bolje rezultate beleži sektor usluga, dok se industrija i dalje suočava s problemima zbog američkih carina, gubitka dela kineskog tržišta i sve veće ponude jeftinijih kineskih proizvoda. Dugogodišnjem evropskom poslovnom modelu, koji se oslanjao na jeftinu rusku energiju, proizvodnju luksuznih i drugih dobara i njihov izvoz u Kinu, sada je definitivno došao kraj.

U Japanu je inflacija porasla manje od očekivanog, što je pojačalo očekivanja da će centralna banka sporije podizati kamatne stope. S obzirom na promenjena očekivanja, nisku vrednost jena i sprovedene strukturne reforme, nije iznenađenje što je glavni japanski berzanski indeks prošle nedelje dostigao novi rekordni nivo. U Kini, uprkos labavijoj monetarnoj politici, novim probojima u oblasti veštačke inteligencije i merama vlasti za ograničavanje cenovne konkurencije u ključnim industrijama, akcije kotirane u Hongkongu nisu beležile rast, već blagi pad vrednosti.

Autor članka
Matej Mazi
Zamenik direktora
Sektora investicionih fondova