Zaključeno nekoliko trgovinskih sporazuma

05.08.2025.

Raspoloženje investitora je tokom prethodne sedmice ostalo pozitivno, podržano novim trgovinskim sporazumima, ohrabrujućim makroekonomskim podacima i dobrim poslovnim rezultatima. U centru interesovanja bili su posebno tehnološki i automobilski sektor.

INDEKS

Profitabilnost u poslednjoj nedelji*

(18.07.2025– 25.07.2025)

Profitabilnost ove godine*
(31.12.2024– 25.07.2025)

MSCI World

+0,67%

-0,67%

SAD - S&P 500

+0,61%

-3,45%

Evropa - DJ STOXX 600

+0,57%

+11,20%

Japan - Topix

+3,90%

+1,25%

Tržišta u razvoju –

MSCI Emerging markets

-0,15%

+5,20%

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

 

Prvi ekonomski pokazatelji za treći kvartal ukazuju na ubrzanje rasta američke privrede. Preliminarni podaci pokazuju da je PMI indeks, koji meri raspoloženje menadžera nabavke, u julu dostigao sedmomesečni maksimum. Raspoloženje u Sjedinjenim Američkim Državama se poboljšalo, naročito u sektoru usluga, dok je u proizvodnom sektoru došlo do blagog pogoršanja. Razlog za pogoršanje u industriji uglavnom se objašnjava tehničkim faktorima. U prethodnim mesecima američke firme su gomilale zalihe zbog najava o uvođenju carina. Međutim, u julu se to gomilanje donekle smanjilo, što se odrazilo na nižu vrednost indeksa koji meri raspoloženje menadžera nabavke u proizvodnji.

Pozitivan sentiment na tržištu akcija dodatno je podstaknut vestima da su SAD postigle trgovinske sporazume sa Japanom, Indonezijom i Filipinima. Pred kraj nedelje sve glasniji su bili nagoveštaji da su SAD blizu zaključenja trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, koji je u nedelju i sklopljen i potvrđen sa obe strane. Pored trgovinskih vesti, nedelja je donela i niz objava poslovnih rezultata kompanija. Reakcije investitora bile su pomešane. Matična kompanija Google-a, Alphabet, u sredu je objavila rezultate koji su nadmašili očekivanja analitičara, pri čemu je pozitivan ton komentara o razvoju veštačke inteligencije dodatno podstakao rast cena akcija firmi povezanih sa AI tehnologijama. S druge strane, objava Tesle je razočarala, jer nije ispunila očekivanja tržišta, što je izazvalo pad vrednosti deonice proizvođača električnih vozila za 4,05% tokom nedelje.

 

Na sednici održanoj 24. jula, ECB je, nakon osam uzastopnih smanjenja, zadržala ključnu kamatnu stopu nepromenjenu na 2%. Inflacija u evrozoni trenutno iznosi tačno 2%, što je srednjoročni cilj ECB, dok je ekonomska aktivnost, prema proceni centralne banke, u skladu sa očekivanjima, pa čak ih i blago premašuje. Ipak, globalno okruženje ostaje neizvesno, prvenstveno zbog tenzija u svetskoj trgovini. Predsednica ECB Kristin Lagard tom prilikom je naglasila da se centralna banka trenutno nalazi u fazi „sačekajmo i videćemo“, ističući neizvesnost koju izazivaju trgovinski sporovi i carine. Ponovo je potvrdila da ECB ostaje posvećena svom cilju vezanom za inflaciju i odlučivanju zasnovanom na podacima. Sa aspekta makroekonomskih pokazatelja, ekonomska aktivnost u evrozoni je tokom jula blago ubrzala. Vrednost preliminarnog kompozitnog PMI indeksa porasla je sa junskih 50,6 na 51,0. Rast aktivnosti bio je umeren i u sektoru usluga i u industrijskom sektoru.

 

Japansko tržište akcija je tokom prethodne nedelje zabeležilo značajan rast, pri čemu su indeksi Nikkei 225 i širi indeks TOPIX porasli po 3,9 odsto. Najveći zamah zabeležili su pojedini segmenti tržišta, naročito proizvođači komponenti za automobile, nakon objave da su Japan i SAD postigli trgovinski sporazum. Sporazum predviđa carinu od 15% za većinu japanskih izvoznih proizvoda u SAD, uključujući i automobile. Pošto je Vašington ranije zapretio carinom od 25%, tržišta su konačni ishod ocenila kao povoljan. Uz to, japanska vlada je najavila podršku investicijama u ukupnom iznosu od oko 550 milijardi američkih dolara, namenjenih jačanju brojnih industrija u SAD. Pored toga, očekuje se da Japan otvori svoje tržište za ključne američke proizvode, što dodatno učvršćuje trgovinske odnose između dve države.

                                                                                                                  Autor članka
Matej Mazi
Zamenik direktora sektora investicionih fondova