Uprkos političkim rizicima, tržišta postižu rekordne rezultate

Uprkos burnim političkim događajima i povećanoj geopolitičkoj neizvesnosti, berzanska tržišta dostižu nove rekordne nivoe. Snažni poslovni rezultati kompanije TSMC dodatno učvršćuju uverenje da ulaganja u razvoj veštačke inteligencije ne samo da se ne usporavaju, već ostaju jedna od ključnih pokretačkih sila rasta tržišta kapitala.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

  Izvor: Bloomberg

Za burna dešavanja na berzanskim tržištima pobrinuo se američki predsednik Donald Tramp već u ponedeljak  pre otvaranja tržista. Predsednik američke centralne banke (Fed) Džerom Pauel ga je naime optužio za novi oblik političkog pritiska na odluke centralne banke u vezi sa kamatnim stopama i zadiranje u njenu nezavisnost. Ovoga puta američko Ministarstvo pravde otvorilo je krivičnu istragu protiv predsednika Fed-a. Optužuju ga, naime, za navodno laganje tokom svedočenja pred Senatom u vezi sa troškovima renoviranja zgrade centralne banke. U podršku Pauelu stali su brojni sadašnji i bivši predsednici centralnih banaka.

Vesti su potresle tržišta, koja su već pre otvaranja tržišta u ponedeljak beležila padove. Događaji su, međutim, pozitivno uticali na cenu zlata, koja je premašila 4.600 dolara po unci.

To, međutim, nije bio poslednji Trampov potez sa većim uticajem na tržišta. U utorak je pretnjama vojnim napadima i prekidom pregovora sa Iranom izazvao skok cene nafte. Uprkos pretnjama da će odobriti vojni napad na Iran, u četvrtak je izjavio da oni verovatno neće biti potrebni, što je izazvalo nagli pad cene nafte. Istovremeno, Tramp pojačava spor sa Evropskom unijom u vezi sa pitanjem Grenlanda. Državama NATO-a najavio je uvođenje novih tarifa sve dok se ne bi složile sa njegovom kupovinom.

Tako burni politički događaji donekle su zasenili nedelju punu objava poslovnih rezultata najvećih banaka. One su nedelju započele u minusu, nakon što je Tramp najavio ograničenje kamatnih stopa na kreditnim karticama na 10 %, što je izazvalo oštre reakcije vodećih bankara. Poslovne rezultate je među prvima objavila banka JP Morgan i, uprkos nadmašivanju očekivanja analitičara u prihodima i dobiti, ove nedelje je zabeležila negativan prinos akcija (-4,78 %), nakon što je Džejmi Dimon, predsednik uprave, istakao povećane geopolitičke rizike, mogućnost daljnje inflacije i visoka vrednovanja na tržištu. Banka je takođe zabeležila pad prihoda u segmentu investicionog bankarstva. I ostale velike banke koje su objavile rezultate uglavnom su nadmašile očekivanja analitičara, ali su među njima samo akcije banaka Goldman Sachs i Morgan Stanley ove nedelje zabeležile pozitivan prinos (+2,77 % i +1,80 %).

Na makroekonomskoj strani u SAD objavljeni su podaci o inflaciji. Godišnji rast indeksa potrošačkih cena (CPI) iznosio je 2,7 %, u skladu sa očekivanjima, dok je osnovni CPI, koji ne uključuje cene hrane i energije, sa 2,6 % godišnje bio za 0,1 procentni poen niži od prognoza analitičara. Objavljeni su i podaci o rastu proizvođačkih cena (PPI) za novembar, koji su na mesečnom nivou iznosili 0,2 %, dok osnovni PPI nije zabeležio mesečni rast i takođe je bio ispod očekivanja.

U Evropi ove nedelje na berzanskim tržištima nije bilo većih potresa. Uprkos oštrom političkom odgovoru na Trampove izjave u vezi sa Grenlandom, tržišta za sada nisu pokazala veću zabrinutost. Među glavnim pobednicama nedelje bila je akcija kompanije ASML, koja je tokom nedelje porasla za čak 7,91 %, zahvaljujući povećanju očekivanja ulaganja u razvoj veštačke inteligencije. U petak su i akcije kompanije Novo Nordisk skočile za oko 6 %, nakon što je tržište pozitivno iznenadila vest o veoma snažnoj potražnji za novim lekom za mršavljenje u obliku tableta.

Najvažnija vest iz Azije ove nedelje bili su poslovni rezultati kompanije TSMC. Pošto kompanija praktično ima monopol u proizvodnji najsnažnijih čipova koji se koriste u razvoju veštačke inteligencije, njeni rezultati predstavljaju važan indikator nastavka investicija u ovaj segment. Izveštaj kompanije pokazuje ne samo dobre poslovne rezultate, već i povećane planove za nove investicije u proširenje proizvodnih kapaciteta, kako bi se zadovoljila sve veća potražnja. To potvrđuje da su ulaganja u razvoj veštačke inteligencije, prema trenutnim podacima, još uvek aktuelna..

Autor članka
Miha Jazbec
Finansijski analitičar