03.06.2025.
Globalne berze su završile nedelju u pozitivnom tonu, podstaknute znakovima ublažavanja inflacije i promenama u tarifnoj politici. Maj je obeležio rekordne rezultate na Volstritu, pri čemu je S&P 500 ostvario najveći mesečni dobitak od novembra 2023.
|
|
|
Globalne berze su prošle nedelje porasle na talasu optimizma nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio odlaganje nametanja nove tarife od 50% na uvoz iz Evropske unije do 9. jula. Tramp je dodao da će pregovori biti vođeni ubrzanim tempom, što je ohrabrilo investitore i podstaklo rast globalnih berzanskih indeksa.
Dalji rast tržišta podstaknut je i odlukom američkog pravosuđa, jer je Sud za međunarodnu trgovinu presudio da predsednik nema odgovarajuće ovlašćenje za nametanje većine globalnih tarifa. Indeksi akcija su naglo porasli u četvrtak, ali je optimizam brzo splasnuo nakon što je sud iste večeri suspendovao odluku o žalbi.
Međutim, nakon zatvaranja berzi u petak, Tramp je iznenadio tržišta novom najavom da planira udvostručenje postojećih tarifa na uvoz čelika i aluminijuma iz svih zemalja na 50%. Osnovni indeks američkih akcija S&P 500 porastao je za 1,9% u lokalnoj valuti tokom protekle nedelje, dok je u maju ostvario ukupni rast od 6,2%, što je njegov najveći mesečni dobitak od novembra 2023. godine. Tehnološke akcije su najviše doprinele ovom porastu, pri čemu je Nasdaq Composite, koji pretežno obuhvata tehnološke kompanije, skočio za 2,0% na nedeljnom nivou.
Tržišta su se u potpunosti oporavila nakon aprilskog šoka izazvanog tarifnim merama predsednika Donalda Trampa, koje su bile uvedene na takozvani "Dan oslobođenja". Optimizam među investitorima dodatno je podstaknut najnovijim podacima o inflaciji. Aprilski indeks cena lične potrošnje (PCE), koji se smatra preferiranim pokazateljem inflacije američkih Federalnih rezervi (Fed) i isključuje hranu i energiju, porastao je za 2,5% u odnosu na prethodnu godinu. To je najniži rast cena od 2021. godine i u skladu je sa očekivanjima analitičara, ali i dalje iznad ciljanih 2%, što znači da Fed verovatno neće žuriti sa smanjenjem kamatnih stopa na sledećem sastanku u julu.
Zapisnik sa sastanka Fed-a održanog početkom maja potvrđuje da postoji povećana verovatnoća da će inflacija ostati viša od očekivane, što se uglavnom pripisuje neizvesnostima vezanim za trgovinsku politiku i druge ekonomske faktore.
Među pojedinačnim akcijama, tehnološki gigant Nvidia bio je u centru pažnje prošle nedelje, impresionirajući investitore izvanrednim kvartalnim rezultatima. U prvom kvartalu finansijske godine, prihodi kompanije porasli su za čak 69% u odnosu na prethodnu godinu, premašivši očekivanja analitičara, uprkos ograničenjima izvoza u Kinu. Nvidia je takođe iznela optimistične prognoze za buduće poslovanje, ističući da je potražnja za AI čipovima i dalje izuzetno jaka, uprkos zabrinutostima zbog mogućeg usporavanja.
Segment data centara zabeležio je rast od 73%, dok tehnološki giganti poput Microsofta, Mete i Amazona nastavljaju da igraju ključnu ulogu u ovom sektoru. Pozitivni izgledi dodatno jačaju poverenje investitora da se ulaganja u veštačku inteligenciju (AI) ne usporavaju, već ulaze u novu fazu rasta, čime se dodatno učvršćuje dugoročni potencijal sektora.
Evropske berze su u proseku zabeležile rast, pri čemu je indeks STOXX Europe 600 porastao za 0,65%. Optimizam na tržištu podstaknut je najavom američkog predsednika Donalda Trampa da će Evropskoj uniji dati više vremena za pregovore o trgovinskom sporazumu pre uvođenja tarifa od 50%, što je dodatno podstaklo rast indeksa. Pored toga, usporavanje inflacije u nekim velikim evropskim ekonomijama pojačalo je očekivanja da bi Evropska centralna banka (ECB) mogla smanjiti kamatne stope. Među glavnim evropskim berzama, nemački DAX indeks porastao je za 1,56%, francuski CAC 40 za 0,23%, dok je britanski FTSE 100 zabeležio rast od 0,62%. Prema prvim procenama, godišnja inflacija u Španiji i Italiji usporila je na 1,9% u maju, što je malo ispod cilja ECB-a od 2%. U Francuskoj su cene porasle za 0,6% u odnosu na prethodnu godinu, što je manje od aprilske inflacije od 0,9%. U Nemačkoj je godišnja stopa rasta cena iznosila 2,1%, nešto niže nego u aprilu (2,2%), ali i dalje iznad očekivanja analitičara. Kako se inflacija smanjuje, rastu očekivanja da bi ECB mogla ponovo smanjiti ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena na sastanku u junu KSNUMKS.
U Nemačkoj je rastuća nezaposlenost takođe sve veća briga. U maju je broj nezaposlenih porastao za 34.000 na ukupno 2,96 miliona. Pored toga, broj slobodnih radnih mesta smanjio se u odnosu na prošlu godinu, što ukazuje na hlađenje tržišta rada i pogoršanje ekonomske aktivnosti.
Autor članka
Jure Štimac
Portfolio menadžer
