Tržišta živahna uprkos letu

Tokom protekle nedelje pažnju javnosti ponovo su privukle vesti vezane za američke trgovinske tarife, dok su globalna tržišta zasad reagovala bez većih potresa.

Istovremeno, istorijski iskorak ostvarila je kompanija Nvidia, postavši prva firma u istoriji čija je tržišna kapitalizacija premašila 4.000 milijardi dolara.

*uključujući dividende konvertovane u eur

Izvor: Bloomberg

Američki berzanski indeksi završili su proteklu nedelju gotovo nepromenjeno, uprkos eskalaciji trgovinskih tenzija. Indeks S&P 500 zatvorio je trgovanje u petak na 6.259,75 bodova, što je praktično identično početnom nivou u ponedeljak. Najave novih carina od 30% na robu iz EU i Meksika, koje je predsednik Donald Tramp objavio tokom vikenda, podsećaju na slične poteze iz aprila koji su tada izazvali pad cena akcija. Ovog puta, tržišta su pokazala veću otpornost, što analitičari tumače kao znak prilagođavanja investitora na političke rizike. Uvođenje dažbina od 50% na uvoz bakra izazvalo je rast cena bakra u SAD-u, što je pozitivno uticalo na akcije domaćih proizvođača.

Međutim, globalne cene ostale su stabilne, što ukazuje na lokalizovan efekat.

Predsednik Tramp pojačao je pritisak na Federalne rezerve da snize kamatne stope.

Ipak, zapisnici sa sastanaka pokazuju nedostatak jedinstvenog stava unutar FED-a, dok makroekonomski podaci - uključujući rast zaposlenosti i kredita za nekretnine - ne ukazuju na hitnu potrebu za monetarnim ublažavanjem. U junu je zabeležen budžetski suficit, što se pripisuje rekordnim prihodima od carina. Ovo je prvi takav rezultat od juna 2017. godine i predstavlja iznenađenje za fiskalne analitičare. Prinos na 10-godišnje američke obveznice porastao je na 4.41%, što reflektuje zabrinutost investitora zbog inflatornih pritisaka i fiskalne neizvesnosti.

U svim industrijama, tehnološki sektor je dobro radio tokom protekle nedelje.

NASDAQ - tehnološki indeks završio je nedelju 0.46% više. Među tehnološkim akcijama, Nvidia je privukla najviše pažnje, dostigavši tržišnu kapitalizaciju od 4,000 milijardi dolara. Trebalo je nešto više od godinu dana za dodatnih 1.000 milijardi dolara. Iako su se sumnje pojavile početkom godine, sada je sve jasnije da je potražnja za njihovim čipovima i dalje jaka, a ulaganja u veštačku inteligenciju se nastavljaju i čak jačaju.

Evropski berzanski indeksi zaključili su prethodnu nedelju u pozitivnoj zoni, predvođeni indeksom STOXX 600, koji je porastao za 1.17%, završivši na nivou od 547.34 poena. Poseban izuzetak bio je norveški proizvođač odbrambene opreme Kongsberg, čije su akcije pale za 17%, nakon objave slabijih očekivanja za naredne kvartale. Reakcija tržišta usled neusklađenosti između očekivanog i projektovanog rasta ukazuje na osetljivost investitora na buduće projekcije, uprkos trenutnim pozitivnim performansama kompanije. Evropska makroekonomska izdanja tokom nedelje nisu donela veća iznenađenja. Indeks potrošačkih cena u većini zemalja bio je u skladu sa očekivanjima, potvrđujući inflaciju u blizini cilja Evropske centralne banke od 2%, što dodatno učvršćuje očekivanja o nastavku aktuelne monetarne politike.

Tokom protekle nedelje, azijska tržišta pokazala su mešovite reakcije na najave američkih tarifa koje stupaju na snagu od 1. avgusta.

Indeks Nikkei 225 zabeležio je pad od 0,61%, što analitičari pripisuju zabrinutosti zbog najavljenih 25% američkih tarifa na japansku robu. Ipak, relativno mirna reakcija tržišta sugeriše da investitori očekuju dodatne pregovore i moguće ublažavanje mera.

Za razliku od Japana, tržište u Južnoj Koreji reagovalo je pozitivno - glavni indeks porastao je za 3,98%. Ova reakcija ukazuje na poverenje investitora u sposobnost Seula da postigne kompromisni trgovinski sporazum sa SAD.

U Kini je indeks proizvođačkih cena pao za 3,6%, što je više od očekivanog. Ovaj pad podstakao je očekivanja da će vlasti u Pekingu uvesti dodatne stimulativne mere, što je rezultiralo rastom cena akcija na domaćem tržištu.

Autor članka
Matej Gosar
Portfolio menadžer