Tržišta u iščekivanju sednice Federalnih rezervi (Feda)

Zahlađenje tržišta rada u SAD-u pojačava očekivanja da će američka centralna banka (Fed) na predstojećem zasedanju, uprkos upornoj inflaciji, smanjiti kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena. Kreditna agencija Fitch je Francuskoj snizila kreditni rejting zbog političke krize. U međuvremenu, kineska berza je značajno porasla, podstaknuta optimizmom u vezi sa razvojem veštačke inteligencije.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

Godišnja inflacija (CPI – indeks potrošačkih cena) u SAD-u je u avgustu porasla sa 2,7% na 2,9%, što predstavlja najviši nivo ove godine. Osnovna inflacija, koja isključuje cene hrane i energenata, ostala je nepromenjena na 3,1%. Uprkos ubrzanju inflacije, investitori očekuju da će američka centralna banka (Fed) na narednom sastanku sledeće nedelje smanjiti ključnu kamatnu stopu. Ovo očekivanje se zasniva na najnovijim signalima o hlađenju tržišta rada – broj novih zahteva za naknadu za nezaposlene porastao je za 263 hiljade, što je najviše od oktobra 2021.

Istovremeno, revizija podataka je pokazala da je u poslednjih 12 meseci stvoreno čak 911 hiljada radnih mesta manje nego što je prvobitno procenjeno. Na pogoršanje sentimenta ukazuje i indeks potrošačkog poverenja Univerziteta u Mičigenu, koji je pao sa 58,2 na 55,4 poena, pri čemu potrošači kao ključne rizike navode trgovinsku politiku, inflaciju i stanje na tržištu rada.

Očekivanja o smanjenju kamatnih stopa u SAD-u podstakla su i evropska tržišta. Indeks Stoxx 600 je, na primer, tokom prošle nedelje porastao za 1,03%. Evropska centralna banka (ECB) zadržala je ključnu kamatnu stopu na nivou od 2,15%. Predsednica ECB Christine Lagarde je tom prilikom naglasila da su ekonomske prilike u evrozoni stabilne, dok se inflacija u avgustu smanjila na 2,0%. Projekcije ostaju povoljne: do kraja 2025. godine očekuje se inflacija od 2,1%, a 2026. godine od 1,7%. Prognoza ekonomskog rasta za 2025. godinu revidirana je naviše – sa 0,9% na 1,2%, dok je za 2026. godinu blago smanjena – sa 1,1% na 1,0%, uglavnom zbog očekivane slabije globalne tražnje.

Nemački izvoz je u julu opao za 0,6%, uglavnom zbog smanjene tražnje iz SAD-a nakon uvođenja novih carina. Izvoz u SAD je na mesečnom nivou pao za 7,9%, dok je izvoz u druge zemlje EU porastao za 2,5%. Industrijska proizvodnja u Nemačkoj zabeležila je rast od 1,3%, ali su nova porudžbine istovremeno opale za 2,9%.U Francuskoj je došlo do političkog previranja, pošto je parlament izglasao nepoverenje premijeru François Bayrouu. On je pokušao da sprovede budžetske mere za smanjenje deficita, uključujući ograničavanje javne potrošnje, povećanje poreza, pa čak i ukidanje dela državnih praznika. Mere su bile politički nepopularne, a manjinska vlada nije uspela da obezbedi potrebnu podršku. Bayrou je sam raspisao glasanje o poverenju, ali je ishod pokazao nedostatak podrške. Predsednik Emmanuel Macron je za novog premijera imenovao Sébastiena Lecornu-a, dugogodišnjeg saveznika sa centrističkom političkom orijentacijom. Na političku neizvesnost reagovala je i rejting agencija Fitch, koja je Francuskoj snizila kreditni rejting sa AA- na A+. Glavni razlozi su uporno rastući javni dug, koji je dostigao 114% BDP-a, kao i budžetski deficit koji se približava 6%. Fitch kao ključni rizik ističe političku nestabilnost, koja će dodatno otežati neophodnu fiskalnu konsolidaciju.

Na kineskim berzama je prošle nedelje došlo do značajnog rasta. U okruženju niskih kamatnih stopa investitori traže profitabilnije alternative depozitima i obveznicama, pa se višak likvidnosti sve više usmerava ka tržištima kapitala. Poboljšanju raspoloženja investitora doprinele su i vesti o napretku u oblasti veštačke inteligencije, kao i zvanična kampanja usmerena na suzbijanje cenovnih ratova među domaćim proizvođačima, posebno u automobilskoj industriji .Na makroekonomskom planu, deflatorni pritisci ostaju izraženi. Indeks proizvođačkih cena (PPI) za avgust je na godišnjem nivou opao za 2,9% i već 35. mesec zaredom ostaje u negativnoj zoni. Takođe, indeks potrošačkih cena (CPI) se neočekivano smanjio za 0,4% na godišnjem nivou, uglavnom zbog pada cena hrane. Kineska ekonomija je tokom većeg dela ove godine u deflaciji, a vlasti, uprkos brojnim merama, teško uspevaju da preokrenu trend zbog slabog nivoa domaćeg tražnje, dodatno otežane dugotrajnom krizom na tržištu nekretnina.

                                                                                                                               Autor članka
Rok Brezigar
Samostalni menadžer imovine