Tržišta su oprezna povodom nominacije novog rukovodstva američkecentralne banke

Protekle nedelje finansijska tržišta obeležila je kombinacija dobrih poslovnih rezultata najvećih tehnoloških kompanija i kratkotrajnog probijanja indeksa S&P 500 iznad granice od 7.000 poena. Krajem nedelje, međutim, na tržišta se vratila volatilnost, nakon što je nominacija novog predsednika američke centralne banke promenila raspoloženje investitora.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

  Izvor: Bloomberg

Na januarskom zasedanju FOMC američka centralna banka (Fed) zadržala je kamatnu stopu u rasponu od 3,50% do 3,75%, kako je i očekivano, i naglasila da buduće odluke zavise od podataka, pri čemu Fed ostaje pri stavu da su inflacija i tržište rada dovoljno snažni, te da prebrza monetarna relaksacija nije opravdana.

To je potvrdio i podatak o decembarskom indeksu proizvođačkih cena (PPI), koji je mesečno porastao za 0,5% i premašio očekivanja (0,2%), pri čemu je veći rast uglavnom posledica poskupljenja usluga. U petak je američki predsednik Donald Tramp nominovao bivšeg guvernera američke centralne banke, Kevina Vorša, za naslednika Džeroma Pauela, što je Volstrit dočekao izrazito negativno. Vest je izazvala trenutnu promenu tržišnog sentimenta: dolar je ojačao, a akcije su krenule naniže, jer su investitori nominaciju protumačili kao signal restriktivnije monetarne politike. Posebno oštar pad zabeležen je kod plemenitih metala zbog povećane neizvesnosti oko nezavisnosti Fed-a. Vrednost zlata je, nakon januarskih rekorda od skoro 5.600 USD, u petak izgubila 11% (mereno u USD), dok je cena srebra pala za oko 26% (mereno u USD), što predstavlja jednu od najizraženijih jednodnevnih korekcija u poslednjim decenijama.

Reakcija tržišta na rezultate Microsofta bila je izrazito negativna, pri čemu je cena akcije zabeležila najveći dnevni pad (-10%) od 2020. godine. Iako su poslovni rezultati objektivno gledano bili solidni, investitori su se fokusirali na usporeni rast Azure usluge (poslovanje u cloud-u) i ubrzane investicije u veštačku inteligenciju (AI), što je pokrenulo pitanja o odnosu između rasta prihoda i troškova. Potpuno suprotno bilo je kod Mete, gde je cena akcije nakon objave skočila za 10%, jer su investitori ocenili da se povećane investicije u AI efikasno odražavaju na prihode i marže. Apple je ostvario rekordne rezultate, pri čemu su prihodi, pre svega zahvaljujući izuzetnoj prodaji iPhone-a koja je dostigla nove istorijske nivoe, porasli za 16%. Uprkos takvim brojkama, tržišna reakcija nakon objave bila je relativno suzdržana, ali je cena akcije nedelju ipak završila u plusu (+4%).

Vrednost glavnog evropskog indeksa STOXX Europe 600 na nedeljnom nivou porasla je za 0,44%, jer je optimizam u vezi sa poslovnim rezultatima kompanija prevladao nad zabrinutostima povezanim sa trgovinskim napetostima i geopolitikom. Privreda evrozone je u 2025. godini zabeležila rast od 1,5%, što je više od ostvarenih 0,9% u 2024. godini i iznad prognoze Evropske komisije (1,3%). Rast su podstakle jače investicije, veća potrošnja domaćinstava i pojačan izvoz, pri čemu je brži rast u Nemačkoj, Španiji i Italiji nadomestio sporiju dinamiku u Francuskoj.

Zabrinutost u vezi sa održivošću investicija u veštačku inteligenciju pogodila je azijske tehnološke akcije, koje su do sada pokretale ovogodišnje prinose. Posledično se vrednost japanskog berzanskog indeksa Topix na nedeljnom nivou smanjila za 1,18%. Vrednost indeksa tržišta u razvoju mereno MSCI EM, uprkos korekciji od petka (-1,7%), nedelju je završila pozitivno i na mesečnom nivou porasla za 7,61%, što predstavlja jedan od najboljih početaka godine u poslednjem periodu. Investitorsko raspoloženje u regionu donekle je oslabila Kina, nakon što su neke ključne industrijske provincije, dom važnih kineskih kompanija, za 2026. godinu snizile ciljeve rasta BDP-a.

Autor članka
Matija Kompara
Finansijski analitičar