Tržišta su odahnula zbog smirivanja trgovinskih napetosti

Prošla nedelja je bila dobra za investitore, jer su se sve glavne berze oporavile nakon perioda fluktuacija i završile nedelju u zelenom. Svetski indeks akcija MSCI World je dobio čak 4,41% vrednosti. Najviše su doprineli rastu cena akcija bolji kvartalni rezultati evropskih i američkih kompanija, kao i ublažavanje retorike u trgovinskom sporu između SAD i Kine.

*uključujući dividende konvertovane u evrima.

Izvor: Bloomberg

Na američkim tržištima cene akcija su prošle nedelje značajno skočile. Investitore su obradovali izveštaji o mogućem smanjenju trgovinskih napetosti između SAD i Kine, kao i nagoveštaji o skorim dogovorima sa drugim trgovinskim partnerima. Dodatno je poboljšanju raspoloženja doprineo predsednik Donald Trump, koji je ublažio svoje izjave u vezi sa mogućim razrešenjem predsednika američke centralne banke (Fed) Jeroma Powella. Prošle nedelje, Trump je izrazio nezadovoljstvo pravcem monetarne politike, za koju je rekao da presporo snižava kamatne stope, i nagovestio je  da ima moć da razreši predsednika FED-a. Njegovo razrešenje bi bilo veoma neočekivan potez, koji bi mogao da poljulja poverenje u nezavisnost američke centralne banke, izazove nestabilnost na finansijskim tržištima i poveća troškove zaduživanja. Trump je zatim u utorak izjavio da nema nameru da razreši Powella, ali je istovremeno nastavio sa kritikama njegovog rada.

Pored makroekonomskih faktora, vedrije raspoloženje na tržištima osigurali su i objavljeni kvartalni izveštaji kompanija. Prema podacima FactSet-a, čak 73% kompanija koje su do petka objavile rezultate, premašilo je očekivanja analitičara u vezi sa profitom. Kvartalni poslovni rezultati Tesle su značajno zaostali za prognozama, ali je cena akcija ipak skočila za 5%. Investitore je umirio izvršni direktor Elon Musk, koji je obećao da će više vremena posvetiti vođenju kompanije i manje učestvovati u Trumpovoj administraciji, te naglasio da Tesla dobro napreduje u razvoju humanoidnog robota Optimus i planovima za jeftinije i potpuno autonomne automobile. Među većim tehnološkim kompanijama, investitore je oduševio Alphabet (Google), koji je u četvrtak pozitivno iznenadio kvartalnim rezultatima – prihodi i profit su premašili očekivanja analitičara, a kompanija je istovremeno najavila otkup sopstvenih akcija u vrednosti od 70 milijardi dolara i povećanje isplate dividendi.

Pozitivno raspoloženje se iz SAD prenelo i u Evropu, gde je glavni evropski indeks STOXX 600 dobio 3,09% vrednosti. Tržišta su već drugu nedelju zaredom beležila rast cena akcija, i to uprkos neuspešnim pregovorima o mogućem okončanju rata u Ukrajini i upozorenjima o usporavanju ekonomske aktivnosti. Glavni ekonomista ECB Philip Lane je upozorio da bi trgovinska neizvesnost mogla da uspori rast u evrozoni, ali prema njegovom mišljenju, recesija se ne očekuje zbog raznovrsnih trgovinskih tokova. U međuvremenu, nemačka vlada je zbog uticaja američkih carina na izvoz smanjila prognozu privrednog rasta za 2025. godinu na 0%, dok je predsednik nemačke centralne banke (Bundesbanke) Joachim Nagel upozorio da bi trgovinske tenzije mogle dovesti čak do blage recesije. Uprkos neizvesnosti, kompozitni PMI indeks (anketa o poslovnoj aktivnosti u uslužnom i industrijskom sektoru; vrednosti iznad 50 ukazuju na rast) za evrozonu je u aprilu ostao na 50,1, što ukazuje na slab, ali i dalje prisutan rast.

Azijska tržišta akcija takođe su beležila rast cena akcija. U Japanu je indeks Topix porastao za 1,77% uprkos tome što je inflacija skočila na 3,4% u oblasti Tokija u aprilu, što je ojačalo očekivanja daljeg povećanja kamatnih stopa. Kako bi ublažila posledice američkih carina, japanska vlada je već najavila paket mera za podršku izvoznim sektorima. Na kineskim tržištima akcije su se oporavile u nadi u dodatni državni stimulans nakon što je Politbiro najavio mere za zaštitu ekonomije od spoljnih šokova, uključujući dodatnu podršku tehnološkom razvoju i potrošnji. Uprkos uvođenju visokih američkih carina, analitičari procenjuju da Peking još uvek ima dovoljno manevarskog prostora za uvođenje novih fiskalnih mera. U južnoj Aziji su nakon terorističkog napada u Kašmiru, u kojem je poginulo 26 turista, ponovo porasle tenzije između Indije i Pakistana. Obe zemlje su preduzele diplomatske mere, ali analitičari trenutno procenjuju da se ne očekuje veće zaoštravanje, jer se Pakistan fokusira na sprovođenje programa fiskalne konsolidacije pod okriljem MMF-a, dok se Indija fokusira na trgovinske pregovore sa SAD.

Autor članka
Matej Pejič
Finansijski analitičar
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana