Sastanak ECB ostavljen u senci medijskog sukoba Musk-Trump

Na prvi pogled, nedeljno kretanje berzanskih indeksa može ostaviti utisak mirnog tržišta. Ipak, dnevni događaji bili su izuzetno dinamični, što je novinarima otežalo izbor publikacija kojima će dati prioritet.

Glavni američki berzanski indeksi zabeležili su dobitke drugu nedelju zaredom. Tokom protekle nedelje, Rasel 2000 indeks manjih kompanija je dobio najviše, 2.86%, dok je S&P 500 porastao 1.03%. Najviše su se istakle kompanije iz tehnološkog sektora, sa vestima o pozitivnim očekivanjima u oblasti veštačke inteligencije. Meta Platforms (pod kojim Facebook posluje) je najavio da kompanija ulazi u 20-godišnji ugovor sa Constellation Energy za napajanje svoje AI operacije. Američki predsednik Donald Tramp ponovo je izoštrio svoju retoriku o međunarodnoj trgovini, skrećući pažnju nazad na Kinu, za koju se kaže da nije ispoštovala neke nedavne sporazume. Telefonski poziv u četvrtak ublažio je strahove investitora nakon najava američke strane da dolaze pozitivni događaji. Među važnim makroekonomskim pokazateljima, vredi napomenuti da je u maju rast radnih mesta u SAD-u usporio manje nego što se očekivalo, a stvoreno je više novih radnih mesta nego što se očekivalo, što ukazuje na to da tržište rada ostaje robusno. Stopa nezaposlenosti od 4,2% takođe ostaje na (istorijski) niskom nivou. S druge strane, investitori nisu bili voljni da prihvate podatke o stanju industrijske proizvodnje, koja se u maju opala treći mesec zaredom, i o vrednosti indeksa nabavke menadžera, koji je nakon 11 meseci pao ispod 50, što zauzvrat ukazuje na kontrakciju ekonomije. Naravno, ne možemo da prevaziđemo sudar između američkog predsednika i najbogatijeg čoveka u zemlji, Elona Muska, koji se ni na koji način ne slaže sa američkom politikom prekomernog zaduživanja i protiv koje se donedavno borio u administraciji. Akcije Tesle, koje je osnovao Musk, izgubile su čak 14% svoje vrednosti u četvrtak, kad je medijska „pompa“ dostigla vrhunac. Konkretno, 150 milijardi dolara je „nestalo“, što još jasnije ilustruje veličinu pada. U protekloj nedelji nije bilo većih kretanja na tržištu obveznica, a prinos 10-godišnjeg američkog trezora ostao je na 4,5%.

U Evropi se najviše očekivao sastanak menadžmenta Evropske centralne banke (ECB), gde je ponovo smanjena ključna kamatna stopa za 25 baznih poena, na 2%. U svom govoru nakon sastanka i tokom konferencije za štampu, predsednica Lagarde ostavila je utisak da se ciklus smanjenja bliži kraju. Ipak, politički gledano, ostavila je otvorena vrata za eventualne daljnje promene, istakavši da će politika ECB zavisiti pretežno od ekonomskih podataka.

Panevropski indeks Stoxx Europe KSNUMKS završio je nedelju 0,94% više nego što je započeo, zahvaljujući mirnom tonu predsednice Lagarde, uz minimalne fluktuacije. Investitori i dalje očekuju još jedan pad kamatnih stopa ove godine, što ne bi trebalo da bude iznenađenje s obzirom na umerenu inflaciju i rastuću neizvesnost u vezi sa trgovinskom politikom. Bruto domaći proizvod (BDP) evrozone porastao je za 0,6% u prvom kvartalu, dvostruko više od prvobitne procene Eurostata.

U Japanu još uvek nije postignut konkretan dogovor u bilateralnim trgovinskim pregovorima sa SAD-om, što se odrazilo na tržište. Indeks TOPIX oslabio je 2,20% tokom protekle nedelje, dok je jen izgubio 1,08% vrednosti u odnosu na evro.

Iz Kine su protekle nedelje stizali slabiji makroekonomski pokazatelji, ali uprkos tome, indeks MSCI China porastao je za 2,12%. Analitičari ovaj rast pripisuju optimizmu investitora i uverenju da bi kinesko rukovodstvo moglo ojačati ekonomiju dodatnim fiskalnim stimulansima.

Autor članka
Andrej Zakotnik
Portfolio menadžer