Rast cena nafte usred rastućih tenzija na Bliskom istoku

Prošle nedelje, geopolitičke tenzije su ponovo eskalirale, što je dovelo do pada cena akcija, dok su cene nafte, zlata i švajcarskog franka porasle. Pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Kine o tarifama se nastavljaju, dok su najnoviji podaci o inflaciji u SAD-u pokazali bolje rezultate od očekivanih.

*uključujući dividende konvertovane u evrima.

Izvor: Bloomberg

Početkom prošle nedelje, finansijska tržišta su imala pozitivnu atmosferu, podstaknutu boljim makroekonomskim podacima od očekivanih. Pregovori između SAD-a i Kine rezultirali su preliminarnim sporazumom o ublažavanju trgovinskog rata, dok je izjava američkog ministra finansija Scotta Bessenta dodatno poboljšala investitorsko raspoloženje. On je naveo da bi se 90-dnevna suspenzija tarifa koje je nametnula Trumpova administracija mogla produžiti za zemlje koje aktivno pregovaraju sa SAD-om. Međutim, u petak ujutro raspoloženje se drastično promenilo nakon objave da je Izrael izveo seriju napada na iranska nuklearna postrojenja i vojne lidere. Iran je najavio mere odmazde, što je odmah izazvalo reakciju na finansijskim tržištima. Berze su u petak izgubile vrednost, dok su stope prinosa na obveznice u početku blago pale. Istovremeno, cene nafte su naglo porasle – barel sirove nafte Brent dostigao je cenu od preko 78 dolara, što predstavlja najveći skok u poslednje tri godine. Geopolitičke tenzije, posebno u ovom regionu, ključnom za globalne zalihe nafte, povećavaju strah od poremećaja u snabdevanju, što doprinosi rastu cena.

Zlato, koje investitori često doživljavaju kao sigurno utočište u periodima nestabilnosti, nastavilo je trend rasta – u petak je cena unce premašila 3.400 dolara, a ukupni ovogodišnji rast iznosi oko 30%, mereno u dolarima. Nakon objave vesti, švajcarski franak i američki dolar blago su ojačali, pri čemu je dolar prethodno oslabio u odnosu na glavne svetske valute usled zabrinutosti oko američkih tarifa i ekonomskih izgleda.

Podaci o inflaciji za maj objavljeni su u sredu. Na godišnjem nivou, ukupna inflacija porasla je za 0,1%, dostigavši 2,4%, dok je bazna inflacija, koja isključuje nestabilne kategorije poput hrane i energije, ostala na 2,8%. Slabost cena energije u maju pomogla je da se ublaže neka od poskupljenja izazvana američkim tarifama.

Američke Federalne rezerve (Fed) održaće sastanak u utorak i sredu, ali se, prema podacima Bloomberga, ne očekuje promena kamatnih stopa. Međutim, banka će predstaviti ažurirane ekonomske prognoze, koje investitorima omogućavaju bolji uvid u očekivanja u vezi s inflacijom, ekonomskim rastom i kamatnim stopama u narednim godinama.

Banka Engleske i Banka Japana takođe će održati sastanke, pri čemu se očekuje da kamatne stope ostanu nepromenjene. Dok Banka Engleske nastavlja sa smanjenjem kamatnih stopa, Banka Japana ih postepeno povećava sa rekordno niskih nivoa, uz oprez kako bi zaštitila krhki ekonomski oporavak zemlje.

Berze na Starom kontinentu takođe su završile nedelju u crvenom. Na ostrvu je BDP pao za 0,3% u aprilu u odnosu na prethodni mesec, dok je u martu zabeležio rast od 0,2%. Ovo je prvi mesečni pad u pet meseci i najveći pad od oktobra 2023. godine, uglavnom zbog niže uslužne aktivnosti i obima proizvodnje. Industrijska proizvodnja u evrozoni pala je za 2,4% na mesečnom nivou u aprilu, što je znatno više od očekivanja analitičara o padu od 1,8% u anketi FactSet. Trgovinski suficit u evrozoni takođe se naglo smanjio na 9,9 milijardi evra sa 37,3 milijarde evra u martu.

Zvanični podaci objavljeni u ponedeljak pokazali su da se Kina suočava sa deflacijom četvrti mesec zaredom, sa nižim cenama energije i hrane. Kancelarija za nacionalnu statistiku (NBS) saopštila je da je indeks potrošačkih cena (CPI) u maju pao za 0,1% u odnosu na prethodnu godinu. Kineske akcije porasle su u sredu nakon što su kineski i američki zvaničnici postigli dogovor o uzajamnim tarifama: carinska stopa kineske robe u SAD će biti 55%, a stopa američke robe u Kinu će biti 10%.

Autor članka
Rok Vrčkovnik
Portfolio menadžer