Prvi rez kamatnih stopa američkog Federalnih rezervi (Fed) u ovoj godini

Glavni događaj protekle nedelje bilo je dvodnevno zasedanje američke centralne banke (Fed), koja je prvi put ove godine smanjila ključne kamatne stope, čime su američki berzanski indeksi dostigli rekordne vrednosti.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

Nakon skoro godinu dana zadržanosti, američka centralna banka (Fed) je prošle nedelje smanjila ključnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na nivo između 4 i 4,25%. Ovaj potez je bio očekivan na tržištima kapitala i gotovo jednoglasno podržan od strane članova FOMC-a. Glavni razlog za smanjenje su zabrinutosti zbog usporavanja američkog tržišta rada, gde se rast zaposlenosti smiruje, a nezaposlenost blago raste. Deo slabosti je posledica smanjenog useljavanja, dok preduzeća za sada ne pokazuju znake većih otpuštanja.

Ekonomski podaci iz protekle nedelje bili su donekle ohrabrujući, jer je maloprodaja ostala stabilna, dok projekcije ekonomskog rasta u SAD ukazuju na približno 3,3% rasta u trećem kvartalu na godišnjem nivou. Fed takođe ne očekuje recesiju, ali smanjenjem kamatnih stopa želi prvenstveno da umanji rizik od mogućeg daljeg pada ekonomske aktivnosti. Predsednik Fed-a, Jerome Powell, naglasio je da će dalji koraci biti prilagođeni u skladu sa aktuelnim ekonomskim pokazateljima.

Tržišta su prošle nedelje jasno pokazala poverenje u dalji rast, pre svega kroz najveće tehnološke kompanije koje i dalje podstiču rast indeksa S&P 500. Fokus investitora na akcijama sa velikom tržišnom kapitalizacijom (tzv. „mega-cap“) i izuzetan rast indeksa Russell 2000 ukazuju na široko rasprostranjeni optimizam i među investitorima u manje kompanije. Među sektorima, najviše su dobili komunikacione usluge i informaciona tehnologija, što je uglavnom rezultat snažnog rasta cena akcija kompanija Alphabet (+4,0%) i Apple (+3,6 %), što sugeriše povratak kapitala u ciklične i na rast orijentisane sektore. S druge strane, slabiji rezultati defanzivnih sektora, kao što su osnovne potrošačke robe i nekretnine, ukazuju na smanjeno interesovanje investitora za sigurnija utočišta – što je često karakteristično za periode pojačanog tržišnog optimizma.

Na evropskim tržištima, glavni indeks STOXX Europe 600 završio je nedelju s blagim padom vrednosti, jer su investitori oprezno pratili niz odluka centralnih banaka. Banka Engleske (BoE) zadržala je ključnu kamatnu stopu nepromenjenom, nakon što su avgustovski podaci pokazali da inflacija ostaje na nivou od 3,8%. Plate u Ujedinjenom Kraljevstvu porasle su između maja i jula za 4,7%, što je nešto više nego u prethodnom periodu (4,6%) i znatno iznad inflacionog cilja BoE od 3%.Stopa nezaposlenosti ostala je na 4,7%, ali sedmi uzastopni mesečni pad broja zaposlenih dodatno je pojačao neizvesnost u pogledu održivosti tržišta rada. U evrozoni, industrijska proizvodnja u julu, prilagođena sezonskim uticajima, zabeležila je rast od 0,3%, nakon pada od 0,6% u junu. Povećana proizvodnja kapitalnih, trajnih i netrajnih potrošačkih dobara nadmašila je pad proizvodnje u energetskom sektoru, što je donekle ublažilo zabrinutost investitora uprkos neizvesnosti izazvanoj carinskim tarifama.

Avgust je doneo dalje smirivanje inflacije u Japanu. Osnovna inflacija je na godišnjem nivou porasla za 2,7%, što je u skladu s očekivanjima analitičara i nešto manje od julskog rasta (3,1%), ali i dalje iznad ciljanih 2% koje je postavila japanska centralna banka (BoJ). Guverner Ueda, uprkos usporavanju, upozorava da inflacija još nije dovoljno stabilna, što ostavlja otvorenu mogućnost za eventualno povećanje kamatnih stopa u budućnosti. Japanski izvoz se u avgustu smanjio za samo 0,1% na godišnjem nivou, što je znatno manje od očekivanog pada od 1,9%. Poboljšanju rezultata doprineo je trgovinski sporazum sa Sjedinjenim Američkim Državama, potpisan krajem jula.

Vrednosti dva glavna kineska berzanska indeksa (CSI 300 i Shanghai Composite) su opale, jer su investitori realizovali dobitke, dok su ekonomski pokazatelji ukazivali na usporavanje kineske privredne aktivnosti. Avgustovska maloprodaja porasla je na godišnjem nivou za 3,4%, a industrijska proizvodnja za 5,2%, što predstavlja najslabije mesečne rezultate ove godine. Podaci su bili ispod očekivanja i potvrdili širi trend usporavanja nakon iznenađujućeg privrednog rasta od 5,3% u prvoj polovini godine. Slabi rezultati pojačavaju očekivanja dodatnih stimulativnih mera Pekinga kako bi se dostigao zvanični cilj rasta od 5%, s obzirom na to da deflacija i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju za kinesku ekonomiju.                                                                        

Autor članka
Bjanka Logar
Zamenica direktora
Sektora za upravljanje portfeljima