Povratak optimizma na tržišta

Finansijska tržišta su prošle nedelje delimično ojačala nakon manje korekcije kojoj smo bili svedoci u prvoj polovini novembra. Ponovni rast očekivanja da bi Američka centralna banka (Fed) već u decembru mogla da nastavi sa snižavanjem kamatnih stopa, smirio je volatilnost i vratio optimizam na tržišta.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

  Izvor: Bloomberg

U Sjedinjenim Američkim Državama trgovačka nedelja je bila skraćena zbog Dana zahvalnosti - u četvrtak je tržište bilo zatvoreno, a u petak se trgovanje završilo nekoliko sati ranije. Nedelja je protekla prilično mirno, dok je pažnja investitora bila usmerena na promene u očekivanjima u vezi sa monetarnom politikom Federalnih rezervi (Fed). U prethodnim nedeljama verovatnoća da će kamatne stope biti snižene u decembru pala je ispod 50 %, pre svega zbog zabrinutosti da se inflacija ne smiruje dovoljno brzo i da je privreda previše snažna da bi Fed rizikovao prerano popuštanje politike.

Međutim, prošle nedelje situacija se promenila - objavljeni podaci pokazali su primetno usporavanje ekonomske aktivnosti, pa je verovatnoća za decembarsko sniženje kamatnih stopa ponovo značajno porasla, što je dodatno podstaklo tržišta. Američki akcijski indeks S&P 500 je tako porastao za 2,88 %, dok je globalni MSCI World dobio 2,84 %.

U fokusu investitora i dalje je Majkl Bari, najpoznatiji po svojoj opkladi protiv hipotekarnog tržišta 2008. godine, koju je na filmskom platnu predstavio film The Big Short. Tokom poslednjih nedelja deregistrovao je svoj fond Scion Asset Management pri SEC-u, ali uprkos tome ostaje aktivan na tržištu akcija. U novembarskim objavama na Substacku i X-u pojačao je kritiku najistaknutijih AI-akcija i upozorio da tehnološki giganti uvećavaju profite agresivnim računovodstvenim produžavanjem korisnog veka opreme. Takve prakse označio je ka „jednu od najčešćih prevara modernog doba“ i procenio da podcenjena amortizacija kod velikih provajdera oblaka u narednim godinama može značiti stotine milijardi dolara previsoko prikazanih profita. Prošle nedelje na njegove optužbe konačno je reagovala i Nvidia, i to memorandumom za analitičare u kojem je branila svoje računovodstvene prakse i odbacila poređenja sa skandalima poput Enrona ili WorldComa. Međutim, upravo takav odgovor, koji je delovao defanzivno i gotovo uplašeno, kod investitora je izazvao više sumnje nego poverenja.

Evropska tržišta akcija su tokom protekle nedelje pratila američka. Indeks Stoxx 600 je nedelju završio 2,63 % više, a najviše je doprinela izraženija rast nemačkog tržišta, gde je indeks DAX porastao za 3,23 %. Investitore nije uznemirilo ni saopštenje instituta Ifo o pogoršanju nemačkog poslovnog raspoloženja, koje proizilazi iz pesimističnijih očekivanja. S druge strane, ankete instituta GfK i Nirnberškog instituta za tržišne odluke pokazale su blago poboljšanje poverenja potrošača na ulasku u decembar, jer je povećana spremnost domaćinstava za kupovinu prevagnula nad pogoršanjem ekonomskih i dohodovnih očekivanja.

U međunarodnoj politici pažnja je bila usmerena na pregovore oko 28 tačaka mirovnog plana, koji su Sjedinjene Američke Države predstavile Evropskoj uniji, NATO-u i Ukrajini kao osnovu za rešavanje rata u Ukrajini i oblikovanje šireg evropskog bezbednosnog okvira. Prvobitni predlog su Ukrajina i njeni evropski partneri ocenili kao izrazito naklonjen Moskvi, ali je kasnija rasprava dovela do ažuriranog, nešto uravnoteženijeg nacrta, koji bi Ukrajini i Rusiji trebalo da omogući ravnopravniju polaznu tačku u pregovorima. Iako se ključni zahtevi obe strane i dalje značajno razlikuju, stavovi se postepeno pomeraju ka mogućem rešenju sukoba. Ipak, zahtevni kompromisi koje bi morali da prihvate i Kijev i Moskva trenutno još ne ostavljaju utisak da su strane zaista spremne na konačan dogovor.

Na kineskim berzama akcije su prošle nedelje porasle, jer je među investitorima prevladao optimizam u vezi sa domaćim tehnološkim i AI-kompanijama, što je nadjačalo zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta. Ekonomski podaci su, međutim, ostali mešoviti. Industrijski profiti su u oktobru neočekivano pali za 5,5 % na godišnjem nivou, nakon što su u prethodna dva meseca zabeležili rast od preko 20 %, što ukazuje na gubitak zamaha u poslednjem kvartalu. Istovremeno, indeks proizvođačkih cena je već 37. mesec zaredom ostao u negativnoj zoni, uprkos vladinoj kampanji protiv cenovnih ratova i prekomerne proizvodnje u brojnim sektorima.

Autor teksta
Matej Pejič
Finansijski analitičar