Pad tehnologije, premeštaj u odbrambene sektore

Svetski berzanski indeks MSCI World je nedelju završio u minusu, pre svega zbog akcija američkih tehnoloških kompanija. Investitore je uznemirila polemika o tome da li bi napredni sistemi veštačke inteligencije mogli da izmene, pa čak i ugroze postojeće poslovne modele kompanija koje funkcionišu po principu softvera kao usluge (Software as a Service – SaaS).

*Uključujući dividende, preračunato u evrima

Izvor: Bloomberg

Nasdaq je nedelju završio padom od 2,57%, dok su akcije sedam najvećih američkih tehnoloških kompanija, tzv. ‘Veličanstvene sedmorke’, izgubile čak 4,07%. Širi indeks S&P 500 prošao je nešto bolje, uz ponovni jaz između akcija „vrednosti“ i akcija „rasta“. Među sektorima su se pozitivno izdvojile proizvodnja robe široke potrošnje, industrija i energetika, jer su indeksi svih ovih grana porasli za više od 1%. U fokusu rasprava bila je tzv. ‘saaspokalipsa’ – scenario u kojem bi napredni sistemi veštačke inteligencije smanjili potrebu za brojnim postojećim SaaS rešenjima, što je izvršilo pritisak na vrednovanje kompanija koje nude softver kao uslugu. Trenutno se ranjivijim procenjuju rešenja koja nisu od ključnog značaja za osnovno funkcionisanje kompanija, već se koriste kao alati za organizaciju projekata, upravljanje zadacima, kadrovske procese ili internu koordinaciju timova. „Takve aplikacije je, barem u teoriji, lakše zameniti ili uklopiti u šire AI-platforme. Sa druge strane, osnovni poslovni sistemi – poput rešenja za finansijsko izveštavanje, upravljanje lancima snabdevanja ili cloud infrastrukturu – po pravilu su otporniji, jer predstavljaju okosnicu poslovanja kompanija i sadrže ključne podatke. Ipak, čak i kod ovih sistema postoji rizik postepenog menjanja korisničkog iskustva i načina interakcije, jer bi AI-agent mogao da preuzme deo operativnih zadataka.

Makroekonomski podaci u Sjedinjenim Američkim Državama pokazali su mešovite rezultate. Januarski podaci o zaposlenosti nadmašili su očekivanja, dok je stopa nezaposlenosti blago opala, što je investitorima pokazalo da američko tržište rada ostaje prilično otporno. „To je privremeno umanjilo očekivanja o brzom snižavanju kamatnih stopa.Sa druge strane, inflacija je pokazala znakove smirivanja – ukupni indeks potrošačkih cena porastao je manje nego u decembru, dok je bazna inflacija ostala nešto tvrdokornija. Negativan ton dodao je podatak o maloprodaji, koja je u januaru stagnirala, što ukazuje da potrošnja – jedan od ključnih stubova američke privrede – gubi deo zamaha.

Evropski indeks STOXX 600 tokom nedelje je dostigao novi rekord, ali je nedelju završio gotovo nepromenjen. Zabrinutost zbog uticaja veštačke inteligencije na postojeće poslovne modele prenela se i na evropske tehnološke kompanije. Ipak, njihov udeo u evropskim indeksima je znatno manji nego u Sjedinjenim Državama, pa je pritisak bio ograničen. Istovremeno, pažnja investitora ostala je usmerena i na makroekonomsku sliku, koja ukazuje na umereni, ali i dalje pozitivan rast evrozone. Prema proceni Eurostata, BDP je u četvrtom kvartalu 2025. porastao za 0,3% (1,5% na godišnjem nivou), pri čemu je među većim državama najveći rast zabeležila Španija. Zaposlenost u evrozoni povećana je za 0,2%, ali je slika po državama bila neujednačena – u Nemačkoj je zaposlenost blago opala, što je u skladu sa slabostima njenog industrijskog ciklusa.

Japansko tržište se izdvojilo među razvijenim ekonomijama, jer je indeks Topix nedelju završio rastom od 5,6%. Uspon je usledio nakon izbora održanih 8. februara, na kojima je vladajuća Liberalno-demokratska stranka, predvođena premijerkom Sanae Takaichi, osvojila ustavnu većinu u donjem domu parlamenta. Tržišta su ovaj rezultat shvatila kao potvrdu nastavka ekspanzivne fiskalne politike, usmerene na javne investicije, podršku kompanijama i poreske olakšice. Istovremeno se otvara prostor za izmene ustavnih odredbi u vezi sa odbrambenom politikom, što bi u narednim godinama moglo da znači značajno povećanje sredstava koja se izdvajaju za odbranu  i dodatnu podršku domaćoj industriji.

Tržišta u razvoju završila su nedelju 2,75% u plusu, dok je kinesko tržište pred zatvaranje berzi zbog lunarne Nove godine blago oslabilo. Makroekonomska slika Kine ostaje slaba: potrošačka inflacija u januaru iznosila je svega 0,2% na godišnjem nivou, dok su proizvođačke cene već 40. mesec zaredom ostale u deflaciji. Ipak, pojavljuju se prvi znaci stabilizacije tržišta nekretnina, a centralna banka najavljuje nastavak umereno fleksibilne monetarne politike uz mogućnost dodatnih podsticaja.

Autor članka
Matej Pejič
Portfolio menadžer