Od Trampovog pritiska do smirivanja prilika u Davosu

Protekla berzanska nedelja ponovo je protekla u znaku povećane političke neizvesnosti i brzih promena raspoloženja na tržištima. Sve oči bile su uprte u Davos, gde su politički signali isprva podigli neizvesnost, a zatim doprineli stabilizaciji prilika. Uprkos preokretu i delimičnoj stabilizaciji tržišta kapitala, na kraju je najviše zasijalo zlato.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

  Izvor: Bloomberg

Protekle nedelje globalno finansijsko tržište ponovo je obeležila geopolitika. U prvom planu je ponovo bio američki predsednik Tramp sa najavama mogućih novih carina protiv Evrope u slučaju da ona ne bude spremna da prihvati da se američka zastava na ovaj ili onaj način zavijori na Grenlandu. Investitori su zato s velikom pažnjom pratili njegov nastup na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Početak nedelje bio je izrazito negativan, jer su nepovoljne vesti u utorak donele najlošiji trgovački dan ove godine – vrednosti berzanskih indeksa su pale ispod ključnih tehničkih nivoa, a raspoloženje investitora se brzo pogoršalo. Međutim, već sredinom nedelje usledio je preokret. Umirenija retorika iz Davosa, posebno Trampova najava da Grenland ne namerava da preuzme silom, kao i poruka da je sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor u vezi Grenlanda, umirili su tržišta. Na berzanskom parketu odmah se osetio već više puta viđeni 'TACO efekat', što umesto meksičkog specijaliteta među berzanskim igračima znači akronim za 'Trump always chickens out', gde se američki predsednik nakon početnog pritiska brzo povuče i postigne kompromis.

Preko okeana se nastavila i sezona objava poslovnih rezultata. Prema podacima FactSet-a, do sada je izveštavalo oko 13 % kompanija iz indeksa S&P 500, od čega je 75 % premašilo očekivanja u pogledu dobiti. Sveukupno, kompanije izveštavaju rezultate koji su približno 5% iznad očekivanja. Među zvučnijim imenima vredi pomenuti objavu rezultata kompanije Netflix. Kompanija je blago premašila očekivanja i po prihodima i po dobiti, a istovremeno je izvestila o daljem rastu broja pretplatnika (preko 325 miliona). Uprkos tome, cena akcije se nakon objave smanjila za oko 2 %, jer su investitore više od prošlih rezultata zabrinule prognoze za 2026. godinu, a naročito veliki akvizicioni poduhvat u vidu ambiciozne ponude za Warner Bros Discovery. Pogled berzanskih učesnika sada je već usmeren ka narednoj nedelji, kada će sezona objavljivanja rezultata zaista da se zahukta. Na redu su tehnološki giganti poput Microsofta, Mete, Apple-a i Tesle, čije će objave značajno uticati na raspoloženje na berzanskom parketu u narednoj nedelji. Upravo ti rezultati će ponuditi jasniji odgovor na pitanje da li se visoka ulaganja u veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu već dovoljno brzo prevode u profite. Makroekonomska slika u SAD u međuvremenu ostaje relativno stabilna. Revidirani podaci o rastu BDP-a za treće tromesečje pokazali su nešto viši rast od prvobitnih procena (4,4 % na godišnjem nivou), čemu su najviše doprineli izvoz i investicije. Inflacija ostaje iznad cilja centralne banke, ali bez novih iznenađenja; osnovni PCE indeks je u novembru na mesečnom nivou porastao za 0,2 %, dok na godišnjem ostaje oko 2,8 %. Američke akcije su u poplavi informacija nedelju završile na vrednostima oko 2 % nižim u odnosu na početak (iskazano u eur).

U Evropi je raspoloženje bilo nešto uzdržanije. Berzanski indeksi su nedelju uglavnom završili u crvenom, pre svega zbog neizvesnosti u vezi sa trgovinskom politikom SAD. Makroekonomski podaci ipak nisu loši, jer pokazatelji poslovne aktivnosti u evrozoni ostaju iznad granice rasta, ali je oprez investitora razumljiv sve dok ostaje otvoreno pitanje carina.

Kratak pogled ka zemlji izlazećeg sunca,gde su politička neizvesnost i rasprave o fiskalnim merama pogurale prinose državnih obveznica na najviše nivoe u poslednjih nekoliko decenija, dok je berzansko tržište takođe završilo u minusu. Japanska centralna banka je kamatne stope ostavila nepromenjene, uz naglašenu spremnost na dalje mere ukoliko bi to zahtevale okolnosti.

Za kraj, zlato je u protekloj nedelji ponovo zasijalo. Uz rast geopolitičkih rizika i povećanu neizvesnost, njegova cena je porasla za oko 8 % u dolarima i približila se psihološkoj granici od 5.000 dolara po unci, što ponovo potvrđuje percepciju investitora o ulozi zlata kao sigurnog utočišta u neizvesnim vremenima.

Autor članka
Nino Jelenc
Direktor Sektora Upravljanja imovinom