Od DeepSeek-a do Trumpa

Prošle nedelje, globalne berze su neravnomerno zatvorile trgovanje. Investitori su pažljivo pratili važne vesti, uključujući objave poslovnih rezultata, odluke centralnih banaka i najave američkog predsednika Trumpa. Vest o kineskom startup-u DeepSeek je bila iznenadjenje.

*uključujući dividende preračunate u evrima.

Izvor: Bloomberg

Počnimo s druge strane Atlantika, gde se u prethodnoj nedelji desio  jedan od većih potresa u tehnološkom sektoru. U ponedeljak je odjeknula vest da je kineski startup DeepSeek predstavio novi energetski efikasniji model veštačke inteligencije, koji bi trebalo da bude napredniji od ChatGPT-a, a za razvoj su potrošili samo 6 miliona dolara. DeepSeek tvrdi da je njihov model efikasniji i manje zahtevan u pogledu resursa, jer navodno ne zahteva napredne čipove. Ova vest je izazvala pad akcija NVIDIA-e za 17% i povećala nesigurnost u vezi sa budućom konkurencijom na tržištu veštačke inteligencije, što je uticalo na širi tehnološki sektor

Ostajemo preko okeana, gde je sezona objavljivanja poslovnih rezultata kompanija u punom jeku. Do sada je svoje rezultate predstavilo 36% kompanija iz indeksa S&P 500, pri čemu je prema podacima FactSet-a 77% kompanija premašilo očekivanja analitičara, što je u skladu sa petogodišnjim prosekom. Kompanije u proseku pozitivno premašuju očekivanja analitičara za 5%, što je nešto ispod petogodišnjeg proseka (8,5%). Trenutno se procenjuje da će nakon završetka poslovnih objava rast profita kompanija iz indeksa S&P 500 u četvrtom kvartalu 2024. iznositi oko 13%, što je najveći rast profita od poslednjeg kvartala 2021. godine. Među najvećim imenima, prošle nedelje su izveštavali Apple, Microsoft, Google, Tesla i Meta Platforms. Apple je pozitivno iznenadio prihodima iz usluga, dok je kompanija Meta iznenadila svojim optimističnim prognozama za budućnost, koje uključuju povećane investicije u veštačku inteligenciju i dalji rast prihoda od oglašavanja. Akcije oba tehnološka giganta su na krilima odličnih rezultata prošle nedelje u evrima dobile približno 7% vrednosti.

U sredu je američka centralna banka (Fed) očekivano zadržala ključnu kamatnu stopu na 4,25% – 4,50%, pri čemu je predsednik Fed-a Jerome Powell naglasio da nema potrebe za žurbom u promeni politike. Takođe je istakao da će Fed nastaviti pažljivo pratiti inflatorne  pritiske i tržište rada pre nego što donese odluku o mogućem smanjenju kamatnih stopa. Krajem nedelje dodatnu nesigurnost na tržišta unela je odluka novoizabranog američkog predsednika Trumpa, koji je brzo nakon inauguracije zasukao rukave i ispunio svoje predizborno obećanje. Najavio je 25% carine na uvoz iz Kanade i Meksika, kao i dodatnih 10% carine na kinesku robu. Iako je Trumpov potez uglavnom bio očekivan, berze su na vest reagovale oprezno i trgovanje u petak je završeno u crvenom. Ostaje otvoreno pitanje da li je ovo samo početna pregovaračka strategija ili možda dugoročna promena američke trgovinske politike. Podsećanja radi, Trump je već u svom prvom mandatu koristio slične taktičke pristupe u trgovinskim pregovorima, što je povremeno izazivalo nestabilnost na tržištima kapitala. Glavni američki indeks S&P 500 je prošle nedelje završio 0,12% niže, mereno u evrima.

Nastavljamo na starom kontinentu, gde su investitori veći deo nedelje računali na stimulativniju monetarnu politiku Evropske centralne banke. ECB je u četvrtak smanjila ključnu depozitnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na 2,75%, što ukazuje na nastavak manje restriktivne politike. Christine Lagarde je naglasila da je proces smanjenja inflacije u toku, ali još nije završen, dok rast u evrozoni stagnira i zahteva labaviju monetarnu politiku. Nemačka i Francuska su u poslednjem kvartalu zabeležile negativan rast BDP-a (Nemačka -0,2%, Francuska -0,1%), što znači da bi, ako se trend nastavi i u sledećem kvartalu, ove dve zemlje mogle ući u tehničku recesiju. Podsećamo, tehnička recesija znači dva uzastopna kvartala negativnog ekonomskog rasta. Panevropski indeks STOXX 600 je prošle nedelje zabeležio prinos od 1,79%.

Za kraj, okrenimo pogled ka Aziji, gde su se pojavili novi znaci usporavanja kineske privrede. Vrednost indeksa menadžera nabavke za proizvodnju (PMI) pala je na 49,1, što ukazuje na smanjenje industrijske aktivnosti. Tržišta su na to reagovala oprezno, pri čemu je glavni kineski indeks CSI 300 završio nedelju blago u negativnoj zoni (-0,25%).

Autor članka
Nino Jelenc
Direktor sektora za upravljanje portfoliom
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana