06.12.2024.
Iako Trump još nije započeo novi mandat, čini se kao da svet već igra po njegovim pravilima. Prošle nedelje, budući predsednik SAD-a iznenadio je najavom 25% poreza na proizvode iz susednih Meksika i Kanade. Praktično je postalo uobičajeno da se u Trumpovim ustima reč tarifa povezuje sa Kinom, i ni ovaj put nije bilo drugačije.
INDEKS |
Prinosi u poslednjoj nedelji* (22.11.2024 – 29.11.2024) |
Prinosi ove godine* (31.12.2023 – 29.11.2024) |
MSCI World |
-0,23% |
+28,09% |
SAD - S&P 500 |
-0,35% |
+34,08% |
Evropa - DJ STOXX 600 |
+0,37% |
+9,98% |
Japan - Topix |
+1,43% |
+14,14% |
Tržišta u razvoju – MSCI Emerging markets |
-2,18% |
+13,23% |
*uključujući dividende preračunato u evrima.
Izvor: Bloomberg
Nakon objavljivanja poslovnih rezultata kompanija za treći kvartal iz američkog indeksa najvećih kompanija S&P 500, investitori se okreću ka budućoj američkoj administraciji, na čelu sa novoizabranim predsednikom Trumpom. Predsednik, poznat po svojim povremeno kontroverznim izjavama i potezima, ni ove nedelje nije izneverio očekivanja. U ponedeljak je najavio novog ministra finansija, g. Scotta Bessenta, veterana u upravljanju hedge fondovima, koji bi trebalo da unese više razuma na tržišta logikom Wall Streeta. Nada da će predsednik ostati samo na rečima, barem što se tiče spoljnotrgovinskih partnera, brzo je nestala najavom novih tarifa. Cena akcija kompanije GM pala je za 9% nakon najave tarifa, jer je američki proizvođač automobila snažno uključen u lanac snabdevanja sa južnim i severnim susedama. Vrednost indeksa S&P 500 smanjila se za 0,35% u poslednjoj nedelji, merena u evrima. Trgovanje preko Atlantika bilo je skraćeno zbog početka rasprodaja na kraju godine, koje obeležava Dan zahvalnosti, kada su berze zatvorene, a zatim sledi i kod nas sve poznatiji Crni petak. Blagi pad cena akcija delimično je uzrokovan i primirjem na Bliskom istoku koje je objavljeno u utorak, a još veći uticaj imala je objava na cenu nafte, koja je u poslednjoj nedelji pala za 4,6%. Među makroekonomskim objavama većina je bila pozitivna, izuzetak su samo porudžbine trajnih dobara, koje su u SAD-u na mesečnom nivou porasle za samo 0,2% (očekivanja 0,5%), a ako se u račun ne bi uključivale porudžbine za odbranu i transport, to bi značilo smanjenje poridžbina za 0,2%. Najava novog ministra finansija očigledno je pozitivno uticala na američko zaduživanje, jer je prinos na 10-godišnje državne obveznice smanjen za 15 baznih poena.
Najavljene tarife negativno su uticale i na evropska tržišta akcija, što je razumljivo, jer ekonomija starog kontinenta zavisi od izvoza. Vrednost šireg indeksa akcija Stoxx 600 porasla je na nedeljnom nivou za samo 0,37%. Tržišta kapitala negativno je iznenadila objava godišnje inflacije u evrozoni, koja je sa vrednošću od 2,3% već drugi mesec zaredom premašila očekivanja. S druge strane, osnovna inflacija, koja ne uključuje cene energenata, hrane, alkohola i smatra se stabilnijom, ostala je na 2,7%. Od makroekonomskih objava, vredno je pomenuti da je u Nemačkoj maloprodaja prošlog meseca pala za 1,5% (očekivano 0,5%). Prošle nedelje Evropu je uglavnom obeležila situacija na tržištu državnog duga, gde je prinos na francuske i grčke 10-godišnje obveznice bio izjednačen na 2,9%. S obzirom na to da je pre 12 godina, kada je evropska dužnička kriza bila na vrhuncu, a Grčka jedna od zemalja neslavno nazvane PIGS grupe, prinos na 10-godišnje grčke obveznice iznosila čak 40%, sadašnje izjednačenje deluje neverovatno. Na rast cene zaduživanja Francuske uticala je pre svega politička nestabilnost, jer je premijer želeo da smanji buduću budžetsku potrošnju za 60 milijardi evra, čemu se oštro protivi lider opozicije. Kao posledica slabosti nove vlade, politička neizvesnost se značajno povećala.
Iako najavljenih dodatnih 10% poreza na proizvode iz Kine sigurno nije dobra vest za tamošnje izvoznike, indeks akcija CSI 300 prošle nedelje je ostao praktično na istom nivou. Investitori se nadaju dodatnim vladinim podsticajima domaćoj ekonomiji. Dobici u industriji su već 3 meseca u padu, samo u oktobru su se smanjili za 10%. U vezi sa novim tarifama, Trump je 'zapretio' zemljama poznatim pod akronimom BRICS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) porezom od 100%, ukoliko bi se te zemlje odrekle američkog dolara kao rezervne valute. Vredno je pomenuti i podatak koji je u većini medija prilično zanemaren, da će Rusija u budžetu za period od 2025. do 2027. povećati izdvajanja za odbranu za čak 25%, što ne daje nadu za mir u Evropi.
Autor članka
Andrej Zakotnik
Portfolio menadžer
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana