Nedelja u znaku američkog tržišta rada i očekivanja smanjenja kamatnih stopa

Lošiji podaci o zapošljavanju ukazuju na slabije američko tržište rada, što je pojačalo očekivanja da će američka centralna banka gotovo sigurno više puta smanjiti kamatne stope tokom ove godine.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

Tokom protekle berzanske nedelje, cene akcija su u proseku rasle, pri čemu je globalni akcijski indeks MSCI ACWI zabeležio rast od 0,44 %. U fokusu su bili podaci sa američkog tržišta rada i nagađanja o reakciji američke centralne banke (Fed). U Sjedinjenim Američkim Državama je tokom avgusta otvoreno samo 22.000 novih radnih mesta, što je znatno manje od očekivanih 75.000. Podaci za jun su revidirani naniže - prvobitno objavljen rast od 14.000 radnih mesta promenjen je u pad od 13.000, što predstavlja prvi negativan rezultat od decembra 2020. godine. Stopa nezaposlenosti porasla je na 4,3%, što je najviše u poslednje četiri godine. Ni proizvodni sektor ne pokazuje ohrabrujuće signale-prema podacima ISM-a, PMI indeks se smanjuje već šesti mesec zaredom. S druge strane, uslužni sektor donosi pozitivnije vesti: pokazatelj produktivnosti je revidiran naviše, a vrednost novih porudžbina se povećala.

Indikator CME FedWatch, koji meri očekivanja promena referentnih kamatnih stopa američkog Feda, pokazuje da gotovo svi investitori očekuju smanjenje kamatne stope za najmanje četvrtinu procentnog poena. Najnoviji podaci sa tržišta rada, takodje su povećali mogućnost većeg, smanjenja za pola procentnog poena. Kao posledica toga, značajno su opali traženi prinosi na američke državne obveznice. Prinos na ključnu 10-godišnju američku obveznicu dostigao je 4% i pao na najniži nivo od početka aprila, što ukazuje na to da investitori računaju na usporavanje ekonomskog rasta i dalja smanjenja kamatnih stopa. Na niže tražene prinose reagovalo je i zlato, koje je premašilo granicu od 3.500 američkih dolara po unci i završilo nedelju sa rastom od 4%.

Očekivanja o smanjenju kamatnih stopa podstakla su i rast cena američkih akcija. Glavni indeks S&P 500 je u lokalnoj valuti porastao za 0,33%, dok su se akcije tehnoloških kompanija pokazale još bolje - Nasdaq je zabeležio rast od 1,14%. Među dobitnicima su i kompanije sa manjom tržišnom kapitalizacijom, okupljene u indeksu Russell 2000, koji je porastao za 1%, jer su takve firme obično osetljivije na promene kamatnih stopa.Od pojedinačnih akcija, posebno se istakao tehnološki gigant Alphabet, nakon što je sud odlučio da Google može zadržati Chrome kao pretraživač i ostati podrazumevani izbor na Apple uređajima, uz obavezu da podeli određene podatke sa konkurencijom. Presuda se smatra blažom nego što se očekivalo, pa je cena Alphabetove akcije prošle nedelje porasla za više od 10%. Vest je pozitivno uticala i na Appleove akcije, koje su zabeležile rast od 3,2%.

Evropski indeks STOXX Europe 600 završio je nedelju sa padom od 0,17%, usled zabrinutosti oko globalnog ekonomskog rasta, slabijeg američkog tržišta rada i jačeg evra. Italijanski berzanski indeks FTSE MIB izgubio je 1,39%, francuski CAC 40 pao je za 0,38%, dok je nemački DAX zabeležio pad od 1,28%. S druge strane, britanski FTSE 100 porastao je za 0,23%. Inflacija u evrozoni je u avgustu na godišnjem nivou dostigla 2,1%, što je blizu srednjoročnog cilja Evropske centralne banke (ECB) od 2%. Osnovna inflacija,koja isključuje cene hrane, energije,alkohola i duvana,ostala je na 2,3%, u skladu sa očekivanjima analitičara. Inflacija cena usluga, koju ECB pomno prati, smanjena je sa julskih 3,2% na 3,1%. Komentari predstavnika ECB uglavnom su potvrdili stav da kamatne stope neće biti menjane u septembru, niti u narednom periodu.

Azijska tržišta bila su u znaku sastanka Šangajske organizacije za saradnju u Tjenđinu. U centru pažnje bilo je susretanje kineskog predsednika Si Đinpinga i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji su dodatno učvrstili odnose u nastojanju da oblikuju novi svetski poredak. Liderima se pridružio i indijski predsednik Narendra Modi, čime je nagovešteno bliže partnerstvo sa Kinom u svetlu rastućih trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Američkim Državama. Berzanski indeks Hang Seng u Hongkongu je prošle nedelje porastao za 1,3 %, dok je vrednost glavnog indeksa kineskih akcija CSI 300 opala za 0,8%, jer su investitori odlučili da realizuju profit nakon nedavnog rasta.

Autor teksta
Jure Štimac
Menadžer imovine