10.04.2025.
Berzanski indeksi su prošle nedelje značajno izgubili na vrednosti nakon što je američki predsednik Trump najavio opsežne i strože carinske mere. Ova najava je povećala strahove od usporavanja ekonomskog rasta i ponovnog rasta inflacije. Četvrtak je doneo najizraženiji jednodnevni pad nekih indeksa od 2020. godine, a negativni trend se nastavio i u petak.
|
INDEKS |
Profitabilnost u poslednjoj nedelji* (28.03.2025 – 04.04.2025) |
Profitabilnost ove godine* |
|
|
MSCI World |
-9,72% |
-15,06% |
|
|
SAD - S&P 500 |
-10,30% |
-18,33% |
|
|
Evropa - DJ STOXX 600 |
-8,38% |
-1,49% |
|
|
Japan - Topix |
-9,25% |
-8,52% |
|
|
Tržišta u razvoju – MSCI Emerging markets |
-4,24% |
-4,00% |
|
*uključujući dividende konvertovane u evrima.
Izvor: Bloomberg
Američki predsednik Trump je prošlog četvrtka zvanično otkrio paket carina, kojim SAD od 5. aprila uvode 10-odstotnu opštu carinu na sav uvoz. Dodatno, od 9. aprila će početi da važe i više dažbine za države sa kojima SAD imaju veće trgovinske deficite. Kina, najveći trgovinski partner SAD-a, će sada biti podvrgnuta ukupnoj carinskoj stopi od 34%, pri čemu se nove dažbine dodaju na već postojeće tarife od 20%. Više carinske stope, koje prelaze 20%, takođe će pogoditi druge važne partnere, kao što su Evropska unija, Japan i Vijetnam. Kanada i Meksiko nisu uključeni u opštu tarifu od 10%, ali će i dalje biti podvrgnuti carinama na čelik, aluminijum, automobilsku industriju i proizvode koji ne ispunjavaju pravila novog severnoameričkog trgovinskog sporazuma (USMCA). Ipak, ovo predstavlja blaži režim od prethodno predloženog, koji je uključivao 25% dažbine na sav uvoz iz ove dve zemlje.
Nekoliko zemalja, uključujući Kinu, najavilo je odmazdu kao odgovor na američke tarifne mere i izrazilo spremnost na pregovore. Ovi odgovori su povećali zabrinutost zbog moguće eskalacije trgovinskog rata i povećali neizvesnost o budućem pravcu globalne trgovinske politike. Investitori su reagovali na vest sa krajnjim oprezom i negativnim raspoloženjem. Strahovi od trgovinskog rata, sporijeg ekonomskog rasta i mogućnosti recesije stavili su defanzivne strategije u prvi plan i smanjili apetit za rizikom, što je poništilo početne nedeljne dobitke. Berzanski indeksi su nedelju završili u negativnoj zoni, dok su prinosi državnih obveznica pali zbog povlačenja investitora u
Najava novog paketa carina je takođe promenila očekivanja u vezi sa budućim potezima američkog Fed-a. Među investitorima raste uverenje da bi Fed mogao biti primoran da ove godine značajno smanji kamatne stope, iako je predsednik Jerome Powell naglasio da su dugoročni efekti carina još uvek nejasni i da će stoga postupati oprezno i čekati jasnije signale iz ekonomije. Makroekonomski podaci preko Atlantika su prošle nedelje bili mešani. Indeks nabavnih menadžera u proizvodnji (ISM) pokazao je da se industrijska aktivnost u martu, nakon dva meseca rasta, ponovo smanjila. Sektor usluga, koji je važniji za američku ekonomiju, ostao je u zoni ekspanzije deveti mesec zaredom. Svetlija strana nedeljnih objava bilo je izveštaj o zapošljavanju, koji je sa 228.000 novih radnih mesta znatno premašio očekivanja. U evrozoni je inflacija u martu pala na 2,2%, što pojačava očekivanja o smanjenju kamatnih stopa, a nezaposlenost je u februaru dostigla rekordno nizak nivo od 6,1%. Ipak, pozitivni podaci nisu bili dovoljni da poboljšaju raspoloženje investitora na finansijskim tržištima.
Najava američke administracije je ponudila nešto više jasnoće o smeru trgovinske politike SAD-a, ali odgovori pogođenih država ostaju nepredvidljivi. Neki mogu slediti primer Kine sa odmazdom, dok će drugi verovatno tražiti diplomatske kanale za smanjenje tarifa kroz pregovore. Proces će se verovatno odvijati u narednim nedeljama, što će tržišta i dalje izlagati kratkoročnim fluktuacijama. Istorija nas uči da su korekcije deo uobičajenog tržišnog ciklusa. U okruženju nesigurnosti, investitorima savetujemo smirnenost i istrajnost u dugoročnoj investicionoj strategiji. Važno je naglasiti da su se mnogi najprofitabilniji dani u prošlosti dogodili upravo u periodima povećane volatilnosti. Strategija dugoročnog ulaganja sa pažljivo diversifikovanim portfeljem, čak i u periodima kada tržišta pokazuju znakove nesigurnosti, stoga ostaje jedna od najpouzdanijih.
Autor članka
Mag. Bianka Logar
Zamenik direktora Sektora za upravljanje portfolijom
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana
