Konflikt na Bliskom istoku potresao berzanska tržišta

Vojni sukobi na Bliskom istoku izazvali su značajan rast cena nafte i prirodnog gasa, kao i povećali rizik da bi duže vreme povišene cene energenata mogle usporiti privredni rast i pojačati inflaciju.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

  Izvor: Bloomberg

Protekla berzanska nedelja na svetskim tržištima bila je obeležena pre svega pojačanim geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku i dešavanjima na energetskim tržištima. Vojni napad SAD i Izraela na Iran izazvao je snažan skok cene nafte zbog zabrinutosti oko mogućih poremećaja u snabdevanju energijom i posledično jačih inflacionih pritisaka. Svetski berzanski indeks MSCI AC World izgubio je 3,7 % vrednosti. Među najvećim gubitnicima nedelje bili su evropski berzanski indeksi i tržišta u razvoju, koja su zbog veće zavisnosti od uvoza energenata posebno osetljiva na rast cena nafte.

Južnokorejski indeks Kospi pao je za 13 %, a japanski Nikkei 225 za 5,5 %, jer se obe zemlje smatraju naročito ranjivim na moguće poremećaje u snabdevanju energentima. Američka berzanska tržišta prošla su nešto bolje, ali su i ona završila volatilnu nedelju u negativnoj zoni.

U prvom planu bila su dešavanja na energetskim tržištima. Vojni napadi na iransku infrastrukturu i pretnje Teherana napadima na pomorski saobraćaj u Ormuskom moreuzu, koji važi za jednu od najvažnijih svetskih transportnih ruta za naftu i tečni prirodni gas, izazvali su snažan skok cena energenata. Od početka vojnih napada na Iran cena nafte brent porasla je za više od 27 % i premašila 92 dolara po barelu, što predstavlja najveći nedeljni rast u istoriji. Zbog povećane opasnosti na ključnim pomorskim rutama brodarske kompanije Maersk i Hapag-Lloyd privremeno su obustavile deo transportnih linija na području Bliskog istoka, što je dodatno pojačalo zabrinutost u vezi sa globalnim lancima snabdevanja.

Geopolitički rizici i rast cena energenata izazvali su pad vrednosti mnogih akcija i na američkim berzama. Više cene energenata ponovo su probudile zabrinutost zbog jače inflacije i smanjile očekivanja o smanjenju kamatnih stopa američke centralne banke (Fed). Više cene nafte predstavljaju dodatni inflacioni pritisak, zbog čega bi centralne banke mogle duže zadržati restriktivnu monetarnu politiku. Glavni indeks S&P 500 je, izraženo u lokalnoj valuti, nedelju završio 2 % niže, dok je tehnološki indeks Nasdaq pao nešto manje – 1,3 %, jer su pad ublažile kompanije iz sektora telekomunikacija i softvera. Na pad cena bile su otporne i kompanije iz energetskog sektora, koje imaju koristi od viših cena nafte. Pažnja investitora se krajem nedelje usmerila i na podatke sa američkog tržišta rada. Stopa nezaposlenosti porasla je na 4,4 %, jer je američka privreda u februaru izgubila oko 92.000 radnih mesta, što je značajno pogoršanje u poređenju sa januarom, kada je stvoreno oko 126.000 novih poslova. Objavljeni podaci bili su znatno lošiji od očekivanja analitičara, koji su predviđali oko 58.000 novih radnih mesta.

Pojačane tenzije na Bliskom istoku obeležile su i evropska berzanska tržišta. Sveevropski indeks STOXX Europe 600, nakon rekordnih nivoa iz prethodne nedelje, doživeo je značajnu korekciju i izgubio 5,5 % vrednosti. Najveće padove beležile su akcije kompanija iz tehnološkog, turističkog i luksuznog sektora, koje su osetljive na povećani rizik da bi duže vreme povišene cene energenata mogle usporiti privredni rast i pojačati inflatorne pritiske. Podaci evropskog statističkog zavoda Eurostat pokazuju da su inflatorni pritisci u evrozoni rasli već pre izbijanja konflikta. Godišnja stopa inflacije u februaru dostigla je 1,9 %, što je više nego u januaru (1,7 %) i iznad očekivanja analitičara. Finansijska tržišta su nakon objave podataka prilagodila očekivanja u vezi sa monetarnom politikom i sve više ukazuju na verovatnoću da bi Evropska centralna banka već u julu mogla ponovo da poveća referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena. Uprkos višoj inflaciji, situacija na tržištu rada ostaje stabilna. Stopa nezaposlenosti u evrozoni je u januaru, prema sezonski prilagođenim podacima, pala na rekordno niskih 6,1 %, što je nešto manje nego u prethodnom mesecu i takođe ispod očekivanja analitičara. Snažno tržište rada za sada ostaje važan faktor otpornosti privrede evrozone.

Autor članka
Jure Štimac
Upravitelj imovine