Kolebanje između sumnji i nade u smanjenje kamatnih stopa

Među investitorima je zavladala neizvesnost u pogledu održivosti izuzetno visokih profita povezanih sa razvojem veštačke inteligencije. Čak ni rekordni rezultati Nvidije nisu uspeli da preokrenu trend.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

Protekle nedelje svetske berze obeležile su pojačana neizvesnost u vezi sa budućim odlukama američke centralne banke (Fed), sumnje u održivost visokih ulaganja u veštačku inteligenciju, kao i pad cena sirovina, pre svega nafte. Među investitorima je dominirala opreznost, povlačenje iz rizičnijih ulaganja i veća izloženost sigurnijim klasama imovine. Posledično je globalni berzanski indeks MSCI ACWI nedelju završio sa padom od 1,6 %.

Rastuća neizvesnost proistekla je pre svega iz promena očekivanja u vezi sa mogućim smanjenjem kamatnih stopa u SAD. Septembarski podaci sa tržišta rada, koji su zbog zatvaranja američke vlade objavljeni sa zakašnjenjem, pojačali su sumnje u decembarsko smanjenje kamatnih stopa. Američka privreda je, naime, stvorila 119.000 novih radnih mesta, što je premašilo prognoze, ali je stopa nezaposlenosti neočekivano porasla na 4,4 %. Pokazatelj CME FedWatch, koji meri očekivanja promena referentnih kamatnih stopa Feda, tokom nedelje je pokazivao da tek trećina investitora očekuje smanjenje kamatne stope u decembru za najmanje četvrt procentnog poena, dok su očekivanja krajem oktobra bila blizu 100 %.U petak su se očekivanja povećala na 70 %, nakon što je predsednik njujorške filijale Feda John Williams nagovestio mogućnost smanjenja kamatne stope već na poslednjem ovogodišnjem zasedanju. Posledično su se značajno smanjili traženi prinosi američkih državnih obveznica. Prinos ključne desetogodišnje američke obveznice ponovo je pao ispod 4,1 %, što odražava viša očekivanja o daljem popuštanju monetarne politike.

Zabrinutost u vezi sa budućim potezima Feda odrazila se i na kretanje američkih akcija. Glavni indeks S&P 500 je u lokalnoj valuti pao za skoro 2 %, dok je pad cena akcija tehnoloških kompanija bio još izraženiji, zbog čega je indeks Nasdaq izgubio više od 3% vrednosti. Negativno raspoloženje nisu uspeli da poprave ni rekordni kvartalni poslovni rezultati tehnološkog giganta Nvidije. U prvom kvartalu poslovne godine prihodi od prodaje čipova za veštačku inteligenciju porasli su na godišnjem nivou za čak 62 % i premašili očekivanja analitičara. Uprkos odličnim rezultatima i višoj prognozi budućeg poslovanja,među investitorima su preovladale sumnje u održivost visokih vrednovanja tehnoloških kompanija i njihovih obimnih planova ulaganja u podatkovne centre, čipove i infrastrukturu za veštačku inteligenciju. Posledično, akcije povezane sa trendom veštačke inteligencije bile su među najvećim gubitnicima nedelje. Nvidia je tako zabeležila nedeljni pad od 6%, Microsoft 7,5%, a AMD čak 17,4%. Među retkim svetlim tačkama tržišta izdvojio se Walmart, čija je cena akcija nakon objave rezultata i više prognoze poslovanja nedelju završila 6,5% u plusu.

Na evropskim berzama je protekle nedelje dominiralo negativno raspoloženje, koje je u većoj meri bilo posledica geopolitičkih tenzija. Pojačani napori SAD da postignu mirovni sporazum između Rusije i Ukrajine izazvali su snažan pritisak na akcije evropskih odbrambenih kompanija. Cena akcija nemačkog proizvođača oružja Rheinmetall pala je na nedeljnom nivou za 12,5 %, što je značajno doprinelo padu vrednosti nemačkog indeksa DAX od 3,3 %. Analitičari istovremeno sumnjaju da će Ukrajina prihvatiti predlog koji se smatra izrazito naklonjenim Rusiji, što je dodatno povećalo neizvesnost i na tržištima energenata.Cena nafte brent je na 62,56 dolara po barelu nedelju završila 2,8 % niže, a pad cena nafte pratila je i korekcija akcija evropskog energetskog sektora. Vrednost indeksa STOXX Europe 600 Energy pala je za 3,2 %, dok je cena akcija evropskog naftnog giganta Shell-a smanjena za 2,3 %. Sveukupno, panevropski indeks STOXX Europe 600 nedelju je završio 2,2 % niže.

Autor teksta
Jure Štimac
Upravitelj imovine