Između centralnih banaka i tehnoloških rekorda

Protekla nedelja na berzanskom tržištu protekla je u znaku zasedanja najvažnijih svetskih centralnih banaka, trgovinskog primirja između SAD-a i Kine, kao i nastavka snažne sezone objava profita.U moru informacija ponovo se istaklo američko tržište, gde su akcije tehnoloških giganata ponovo diktirale tempo.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

Izvor: Bloomberg

Počnimo s druge strane Atlantika, gde je američka centralna banka (Fed) - u skladu s očekivanjima - snizila ključnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Međutim, kasnije izjave predsednika Jeromea Powella donekle su umanjile očekivanja da bi nova smanjenja mogla uslediti već u decembru.Odluka ovog puta nije bila jednoglasna: dva člana odbora glasala su protiv, dok je jedan čak podržao veće smanjenje od 50 baznih poena. Powell je naglasio da dodatno smanjenje nije zagarantovano i da će buduće odluke zavisiti prvenstveno od nadolazećih podataka o stanju američke ekonomije.Upozorio je i da je zbog privremene obustave rada federalne vlade pristup nekim makroekonomskim podacima ograničen.

Kao posledica toga, očekivanja investitora u vezi sa daljim smanjenjem kamatnih stopa brzo su opala - prema podacima CME »FedWatch Tool«, verovatnoća da će Fed u decembru ponovo smanjiti kamatne stope pala je na 65 %, dok je samo nedelju dana ranije iznosila gotovo 96 %.

Paralelno sa odlukom američkog Feda, investitori su pažljivo pratili i dugo očekivani susret između američkog predsednika Trumpa i kineskog predsednika Xija u Južnoj Koreji.

Lideri su se dogovorili o jednogodišnjem trgovinskom primirju, koje uključuje delimično smanjenje američkih carina na kineski uvoz, privremeno ukidanje kineskih izvoznih ograničenja na retke metale, kao i obnavljanje kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda.Iako je dogovor sadržinski ograničen i ostavlja mnoga pitanja otvorenim, doneo je bar privremeno olakšanje na tržištima kapitala i poboljšao raspoloženje investitora.

Dodatno, proteklu nedelju su obeležile objave poslovnih rezultata američkih tehnoloških giganata, koji su uglavnom nadmašili očekivanja, iako su cene akcija reagovale različito. Prema podacima FactSet-a, do kraja oktobra rezultate je objavilo 64 % kompanija iz indeksa S&P 500, od kojih je čak 83 % premašilo očekivanja u pogledu profita. Ukupan rast dobiti za treći kvartal trenutno iznosi 10,7 %. Ako se ovaj trend nastavi do kraja sezone objava, to će biti četvrti uzastopni kvartal dvocifrenog rasta.Među pojedinačnim kompanijama ističe se Amazon, koji je impresionirao sa više od 20 % rasta prodaje u segmentu cloud infrastrukture (AWS), pa je akcija kompanije završila nedeljuna rekordnim nivoima. Slično važi i za Alphabet, koji je zahvaljujući snažnim prihodima od Google Cloud-a oduševio investitore.

S druge strane, cena akcija kompanije Meta pala je nakon objave rezultata, zbog zabrinutosti oko troškova budućih ulaganja u veštačku inteligenciju, dok su akcije Microsofta i Apple-a završile sedmicu bez značajnih promena.U fokusu je ponovo bila i Nvidia, koja je sredinom nedelje premašila tržišnu kapitalizaciju od 5 biliona dolara, što je prvi put u istoriji da je neka kompanija dostigla tu vrednost.Američki indeks S&P 500 je sedmicu završio sa rastom od 1,62 % izraženo u evrima, dok je tehnološki indeks Nasdaq porastao za 2,87 %.

Nastavljamo u Evropi, gde su se vrednosti glavnih berzanskih indeksa uglavnom blago smanjile, nakon što je Evropska centralna banka (ECB) na svom trećem uzastopnom zasedanju ostavila kamatne stope nepromenjene.Christine Lagarde je istakla da je inflacija „značajno bliža cilju“, ali da će budući pravac monetarne politike i dalje zavisiti od nadolazećih ekonomskih podataka.Oktobarska inflacija u evro zoni pala je na 2,1 %, dok je osnovna inflacija - koja isključuje određene proizvode poput hrane i energije - ostala na 2,4 %.Ekonomski rast evrozone u trećem kvartalu iznosio je 0,2 %, što je nešto iznad očekivanja, pri čemu su Francuska i Španija značajno doprinele tom rastu.

Još jedan kratak pogled ka Zemlji izlazećeg sunca.Indeks Nikkei 225 dostigao je višemesečne rekorde nakon što je Japanska centralna banka (BOJ) zadržala kamatne stope nepromenjene na 0,5 %, uz naglasak da će podsticajne mere ostati na snazi sve dok rast plata ne postane trajniji.Guverner Ueda je istakao da je napredak u pregovorima o platama ključni uslov za eventualno povećanje kamatnih stopa, iako vremenski okvir ostaje neodređen.

Kao posledica toga, vrednost japanskog jena blago je oslabila u odnosu na američki dolar, što je dodatno poboljšalo konkurentnost japanskih izvoznika.

Autor članka
Nino Jelenc
Direktor sektora za upravljanje portfeljima