Globalni skok na berzi u trgovinskom sporazumu

Prošle nedelje postignut je privremeni 90-dnevni tarifni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Kine. Iako dugoročne posledice trgovinske politike ostaju neizvesne, kratkoročni makroekonomski pokazatelji su uglavnom pozitivni, pružajući osnovu za oprezni optimizam.

*uključujući dividende konvertovane u evrima

Izvor: Bloomberg

Protekla nedelja bila je izuzetno uspešna za američke berzanske indekse, pri čemu je S&P 500 završio na 5,958 bodova, što je samo tri odsto ispod rekordnog maksimuma iz februara. Ključni faktor rasta bio je sporazum o privremenom smanjenju carina između SAD-a i Kine, kao i pozitivne vesti o sporazumima sa drugim zemljama.

Tržišta su započela nedelju sa značajnim optimizmom, ali treba napomenuti da su tarife između SAD-a i Kine i dalje visoke—oko 30 odsto na uvoz iz Kine u SAD i 10 odsto obrnuto. Izjave američkog predsednika, međutim, nisu bile jednako ohrabrujuće za sve industrije. Najavio je mogućnost administrativnih ograničenja cena lekova, što je negativno uticalo na akcije farmaceutskih kompanija, koje su ipak nadoknadile deo gubitaka krajem nedelje.

Najveći negativni sentiment došao je iz UnitedHealth, koji se istražuje zbog navodne prevare u okviru programa Medicare. Akcija je izgubila više od 23 odsto vrednosti u protekloj nedelji, a ukupno je pala preko 60 odsto od svog vrhunca.

Makroekonomski podaci takođe su doprineli optimizmu. Efekti tarifa se, barem za sada, još uvek ne odražavaju na cenovne pritiske. Viša inflacija ostaje glavni kratkoročni rizik povezan sa povećanjem tarifa. Godišnja inflacija u aprilu bila je 2,3 odsto, što je 0,1 procentni poen niže nego što se očekivalo.

Indeks proizvođačkih cena takođe je bio neočekivano niži, dostigavši -0,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu za april, dok su analitičari očekivali rast od 0,2 odsto. Ovi podaci ukazuju na to da za sada nema izraženih pritisaka na cene, što ostavlja američkim Federalnim rezervama više manevarskog prostora u budućim odlukama.

Investitori u američke obveznice imaju manje razloga za radost, jer se troškovi američkog duga ne smanjuju. Kamatna stopa na 10-godišnju trezorsku obveznicu i dalje se kreće oko 4,5 odsto. Dodatni pritisak na kamatnu stopu donela je rejting agencija Moody's, koja je smanjila kreditni rejting SAD-a na Aa1.

Privremeni sporazum između SAD-a i Kine imao je pozitivan uticaj na tržišta kapitala u Evropi. Indeks STOXX 600 završio je nedelju na 549.26 bodova, što je povećanje od 2.36% u odnosu na početak nedelje.

Među važnijim najavama bio je rast industrijske proizvodnje u evrozoni za mart, koji je iznosio 2,6%, što predstavlja značajno poboljšanje nakon nekoliko meseci negativnih brojki. Još značajniji bio je rast nemačke industrijske proizvodnje, koja je dostigla 3,1 odsto.

Evrozona je takođe zabeležila rekordni spoljnotrgovinski suficit u martu, pri čemu je suficit sa Sjedinjenim Državama posebno izražen. Deo ovog suficita najverovatnije se može pripisati ubrzanom izvozu kako bi se prestigle američke tarife.

Akcije su porasle na vrednosti na svim većim azijskim tržištima, uglavnom zbog optimizma vezanog za pregovore o tarifama između SAD-a i Kine.

U Japanu, međutim, podaci o ekonomskom rastu bili su donekle razočaravajući—umesto očekivane kontrakcije od 0,2 odsto, ekonomija se smanjila za 0,7 odsto. Ipak, Banka Japana planira dalja povećanja kamatnih stopa zbog inflacijskih očekivanja.

U Kini su tržišta bila bikovska, uglavnom zbog očekivanja dodatnih stimulativnih mera za ublažavanje efekata američkih tarifa. Lošiji nego što se očekivalo bili su rezultati Alibabe, koja je izgubila oko 7% nakon najave i zabeležila nedeljni gubitak od 2,5%.

                                                                                                                            Autor članka
Matej Gosar
Portfolio menadžer