24.06.2025.
Berze su prošle nedelje zabeležile blaga kolebanja indeksa, pod uticajem geopolitičkih tenzija i očekivanja u vezi sa odlukama centralnih banaka. Nestabilna situacija na Bliskom istoku, izazvana eskalacijom sukoba između Irana i Izraela, povremeno je doprinosila opreznijem stavu investitora. Ipak, uprkos povećanoj neizvesnosti, nije došlo do značajnijeg preusmeravanja kapitala u tradicionalno sigurna ulaganja.
|
INDEKS |
Profitabilnost u poslednjoj nedelji* (13.06.2025– 20.06.2025) |
Profitabilnost ove godine* |
|
MSCI World |
-0,31% |
-5,3% |
|
SAD - S&P 500 |
+0,04% |
-8,4% |
|
Evropa - DJ STOXX 600 |
-1,5% |
+8,4% |
|
Japan - Topix |
-0,54% |
-2,2% |
|
Tržišta u razvoju - MSCI Emerging markets |
+0,21% |
+0,7% |
*uključujući dividende konvertovane u evrima.
Izvor: Bloomberg
Prošle nedelje berze su bile pod snažnim uticajem aktivnosti centralnih banaka. Švajcarska centralna banka (SNB) dodatno je pojačala svoj pristup rasterećenja smanjenjem ključne kamatne stope na 0%. Sa inflacijom koja i dalje ostaje niska - delom zahvaljujući jakom franku - SNB može sebi da priušti održavanje jedne od najlabavijih monetarnih politika među razvijenim ekonomijama. Banka Engleske i Banka Japana odlučile su se za uzdržan pristup, ostavljajući kamatne stope nepromenjene uprkos upornoj inflaciji. U Japanu, rast cena i dalje je dominantno vezan za prehrambene proizvode, što ublažava pritisak na sveobuhvatno pooštravanje politike. U Velikoj Britaniji inflacija je šire rasprostranjena, ali uprkos tome, tržišni učesnici očekuju da bi Banka Engleske mogla započeti ciklus snižavanja već u avgustu.Na sastanku u junu, američke Federalne rezerve četvrti put zaredom zadržale su referentnu kamatnu stopu u opsegu od 4,25% do 4,50%, što je bilo u skladu sa očekivanjima. Predsednik FED-a, Jerome Powell, naglasio je da američka ekonomija ostaje u solidnoj formi i istakao spremnost banke da brzo reaguje u slučaju promena u ekonomskom okruženju.
U najnovijim projekcijama, FED i dalje predviđa dva smanjenja kamatne stope tokom druge polovine godine. Istovremeno, očekuju se blago viša inflacija i veća stopa nezaposlenosti do kraja 2025. godine, dok su prognoze za ekonomski rast revidirane naviše.
Makroekonomski podaci iz SAD-a tokom prošle nedelje bili su pretežno razočaravajući. Majska maloprodaja pala je drugi mesec zaredom, za 0,9%, pretežno zbog značajnog pada prodaje automobila. Potražnja u ovom segmentu privremeno je porasla u martu, usled najavljenog uvođenja carine od 25%. Ipak, tzv. osnovna maloprodaja - koja isključuje volatilne kategorije poput automobila i direktno utiče na BDP - zabeležila je rast od 0,4%, što je podstaklo umeren optimizam u pogledu otpornosti privatne potrošnje. U Kini su maloprodajni rezultati iznenadili pozitivno, uz podršku dodatnih fiskalnih stimulansa. Ipak, slabost sektora nekretnina i dalje predstavlja glavnu prepreku za kinesku ekonomiju – cene stambenih jedinica nastavljaju da padaju, dok je tržišna aktivnost i dalje niska. Na evropskom tlu, raspoloženje među nemačkim investitorima značajno se poboljšalo u junu. Indeks ZEW, koji meri očekivanja u vezi sa ekonomskim kretanjima tokom narednih šest meseci, porastao je na 47,5 poena (sa 25,2 u maju), što ukazuje na povećani optimizam, delimično zahvaljujući najavi sveobuhvatnog fiskalnog stimulansa od strane nemačke vlade. Procena trenutne ekonomske situacije takođe je blago poboljšana, ali i dalje ostaje ispod dugoročnog proseka.
Američko tržište trezorskih obveznica beležilo je prošle nedelje pozitivne prinose, usled pojačanih geopolitičkih tenzija i razočaravajućih ekonomskih pokazatelja, koji su doprineli padu prinosa duž većeg dela krive prinosa. Obveznice kompanija sa višim kreditnim rejtingom takođe su ostvarile dobitke, dok je nova emisija hartija od vrednosti naišla na natprosečnu potražnju.
Tokom vikenda, američki vojni udari na nekoliko iranskih nuklearnih objekata dodatno su zaoštrili već napetu situaciju na Bliskom istoku. Ključni rizik za globalnu ekonomiju ostaje potencijalni prekid snabdevanja naftom, posebno kroz strateški važan Ormuški moreuz, kojim prolazi oko petine ukupne svetske nafte. Iako bi dugoročna blokada ovog morskog puta imala ozbiljne posledice po energetska tržišta, analitičari trenutno procenjuju da je verovatnoća takvog scenarija relativno niska.
Berzanski indeksi za sada reaguju uzdržano, zadržavajući miran ton, što sugeriše da investitori aktuelna dešavanja za sada percipiraju pre svega kao kratkoročnu neizvesnost, a ne kao okidač za dublju sistemsku krizu.
Autor članka
Mag. Bianka Logar
Zamenik direktora Sektora za upravljanje portfoliom
