Evropska i japanska berza prošle nedelje na rekordnim nivoima

Prošlu nedelju je najviše obeležio subotnji napad na Iran, koji se do kraja nedelje nije odrazio na berzanske kurseve, pa ćemo o toj temi više pisati naredne nedelje.

*uključujući dividende konvertovane u EUR

  Izvor: Bloomberg

Američke berze su prošle nedelje u proseku trgovale u minusu. Tramp je sa stisnutim zubima prihvatio odluku američkog Vrhovnog suda, koji je poništio carine uvedene njegovom administracijom u aprilu prošle godine. Zatim je izvršnim ukazom, na osnovu Zakona o trgovini iz 1974. godine, uveo univerzalne carine od 10% na većinu uvozne robe u SAD.

U sredu je velika većina pažnje investicione javnosti bila usmerena na nestrpljivo iščekivane rezultate kompanije Nvidia. Očekivanja analitičara kompanija je premašila, ali ne dovoljno da cena akcije zadrži prilično visoka vrednovanja. Takođe, zbog opšte nesigurnosti u tehnološkom sektoru, tržišna kapitalizacija Nvidie se na nedeljnom nivou smanjila za skoro 7%.

Ipak, važno je naglasiti da su rast prihoda i dobiti kod tako velike kompanije impresivni. Godišnji rast prihoda u poslednjem kvartalu prošle godine iznosio je 73% (68,1 milijardu dolara), dok se dobit gotovo udvostručila i dostigla skoro 43 milijarde dolara, odnosno oko 36 milijardi evra. Za poređenje: ASML, kao jedna od najvrednijih evropskih kompanija, ostvarila je prošle godine „samo“ nešto više od 10 milijardi evra dobiti.

Ako se turbulentna situacija sa cenama američkih akcija iz sektora softvera prošle nedelje barem donekle stabilizovala, to se ne može reći za akcije američkih kompanija privatnog kapitala. Nakon svetske finansijske krize značajan deo kreditiranja preselio se u tzv. bankarstvo iz senke, gde su transparentnost i regulacija znatno niži nego u klasičnom bankarskom sistemu. U poslednjem periodu isplivali su neki problemi, pri čemu ostaje nejasno da li su svi razotkriveni. Posebno zabrinjavaju vesti da su fondovi privatnog kapitala bili prilično velikodušni u ulaganjima i kreditima kompanijama iz softverske industrije. Te kompanije su pod sve većim pritiskom potencijala koji donosi veštačka inteligencija, jer ona može da smanji ulazne barijere za novu konkurenciju i time utiče na rast i profitabilnost postojećih igrača. Najviše je pogođen Blue Owl Capital, koji je kod jednog od svojih fondova čak privremeno obustavio isplate. Na nedeljnom nivou akcije kompanija privatnog kapitala znatno su pale – Apollo Global Management i KKR izgubili su oko 13% vrednosti.

Zanimljiva dešavanja pratimo na evropskim berzama. Glavni evropski berzanski indeks STOXX Europe 600, koji obuhvata 600 najvećih evropskih kompanija, raste već osam meseci zaredom, što predstavlja najduži pozitivan niz od 2013. godine. Investitori sve više traže prilike van američkih akcija. Relativno dobroj profitabilnosti evropskih indeksa doprinosi i znatno manja izloženost tehnološkom sektoru, posebno softverskim kompanijama, koje u evropskim indeksima imaju mnogo manji udeo nego u SAD. Među pojedinačnim akcijama vredi istaći Schneider Electric, koji je dobio više od 5% na vrednosti. Kompanija je jedan od vodećih svetskih dobavljača opreme i digitalnih rešenja za data centre. S druge strane, nastavlja se agonija investitora u akcije danskog farmaceutskog giganta Novo Nordisk. U poslednjih godinu i po dana cena akcije pala je za oko 75%, a samo prošle nedelje za više od petine. Donedavno najvrednija evropska kompanija gubi tržišni udeo u konkurenciji sa američkim Eli Lilly. Objavljeni rezultati kliničkog ispitivanja novog leka po efikasnosti zaostaju za američkom konkurencijom, a kompanija je dodatno najavila smanjenje cena lekova za mršavljenje na američkom tržištu i do 50%.

Cene na japanskoj berzi nastavljaju pozitivan trend, jer je indeks TOPIX dostigao novu rekordnu vrednost. Izgleda da se Japan postepeno izvukao iz dugogodišnjeg pritiska deflacije. Slab jen dodatno podstiče izvozni sektor, budući da je izvoz u januaru na godišnjem nivou porastao za skoro 17%. Politička slika je takođe povoljna, jer se sa novom premijerkom očekuje nastavak politika usmerenih ka privrednom rastu, uz zadržavanje ekspanzivne fiskalne i monetarne politike.

Autor teksta
Rok Potočnik
Viši Upravitelj imovine