Dobar početak nedelje, ali slabiji kraj

Prošli nedelja je počela prilično euforično. Izuzetni rezultati Microsofta i Mete podigli su glavni američki berzanski indeks S&P 500 iznad 6400 poena. Međutim, petak je doneo zahlađenje na pomalo pregrejenim berzama. Razlog  za  ovu situaciju je poznat: pretnje uvođenjem carina. Dodatni pesimizam izazvali su i skromni podaci sa američkog tržišta rada.

Uključujući dividende, preračunato u evrima

Izvor: Bloomberg

Nedelja je započela pozitivno, pošto su investitori dosta optimistično prihvatili trgovinski sporazum između SAD i EU, uprkos činjenici da su mnoge odredbe dogovoreno samo usmeno, dok na pisani sporazum još čeka. Jedna od većih nepoznanica ostaje obećanje predsednice Evropske komisije Ursule von der Leyen da će EU kupiti američke energente u vrednosti od 750 milijardi dolara. Evropska komisija naime nema nadležnost da propisuje kupovinu energente na određenom tržištu, pošto je to u nadležnosti privatnih preduzeća. Tramp je takodje zaključio sporazum i sa Južnom Korejom, pri čemu je za uvoz robe iz te zemlje uveo 15% carine – isto kao i za uvoz iz EU. Krajem nedelje, medjutim, smo na berzama zabeležili padove, pošto je Tramp u četvrtak povećao carinske stope za većinu trgovinskih partnera sa kojima još nije postignut sporazum. Indiji sada prete carine od 25%, a Švajcarskoj čak 39%.

Što se tiče makroekonomskih podataka objavljenih u protekloj nedelji, može se reći da je slika bila prilično mešovita.S jedne strane, SAD su zabeležile rast poverenja potrošača (tzv. indeks potrošačkog poverenja), jer je indeks očekivanja za narednih šest meseci dostigao najviši nivo od februara. Podaci o privrednom rastu u drugom kvartalu takođe su bili solidni – godišnji kvartalni rasta BDP-a iznosio je 3%. Vredi napomenuti da je tako visokom rastu doprineo i snažan pad uvoza (-30,3%), jer su američke kompanije u prvim mesecima godine, čak i pre stupanja carina na snagu, akomulirale zalihe. Posebnu pažnju zaslužuje i sednica američke centralne banke, koja je ostavila kamatne stope nepromenjene. Možda još važnija vest je neuobičajeno neslaganje unutar odbora FED-a – čak dva od jedanaest glasačkih guvernera izjasnila su se za smanjenje kamatnih stopa. Takva razmimoilaženja poslednji put su viđena 1993. godine. Za dodatnu korekciju tržišta u petak zaslužna je i revizija već objavljenih podataka o novostvorenim radnim mestima za maj i jun. U poslednja dva meseca stvoreno je 258.000 manje radnih mesta nego što je prvobitno objavljeno, što ukazuje na određenu slabost američkog tržišta rada.

Sezona objavljivanja poslovnih rezultata američkih kompanija za drugi kvartal je u punom jeku. Dve trećine firmi uključenih u indeks S&P 500 već su objavile rezultate, a prosečan rast profita na godišnjem nivou iznosi preko 8%. Microsoft i Meta takodje su objavili impresivne rezultate – pri čemu je profit Microsofta porastao za 10% u odnosu na isti period prošle godine, dok je profit Mete skočio čak za 36%. Tržišna kapitalizacija Microsofta premašila je neverovatnih 4 biliona dolara, čime je, nakon Nvidi-je, postao druga kompanija koja je dostigla tu vrednost.

Pad cena evropskih akcija u petak gurnuo je berze u crveno, ali uprkos tome Evropa ostaje najprofitabilniji region ove godine. Inflacija se vratila na ciljani nivo od 2%, odnosno 2,3% bazna inflacija (bez cena hrane i energije). Tržište rada je u izuzetno dobrom stanju, sa stopom nezaposlenosti od rekordno niskih 6,2%. Privredni rast je skroman, ali pozitivan – na kvartalnom nivou 0,1%, dok je Španija ostvarila rast od čak 0,7%. U toku je i sezona objavljivanja poslovnih rezultata evropskih kompanija. Skoro polovina firmi iz indeksa STOXX Europe 600 već je objavila izveštaje, a prosečna stopa rast profita iznosi impresivnih 10%. Međutim, automobilska industrija beleži skromne rezultate, jer se kompanije suočavaju sa oštrim pritiskom kineske konkurencije, američkim carinama i neizvesnim regulatornim okruženjem. Mercedes je na kineskom tržištu prodao 19% manje vozila nego u istom periodu prošle godine i dodatno smanjio prognozu profitnih marži za svoju automobilsku diviziju na samo 4–6%, što je 2 procentna poena niže nego prethodna prognoza. Iz farmaceutskog sektora stižu pesimistične prognoze – danski proizvođač lekova Novo Nordisk zabeležio je značajan pad vrednosti akcija – skoro trećinu za samo nedelju dana. S druge strane, evropske banke beleže odlične rezultate. Posebno se ističe Santander, koji je u prethodnom kvartalu ostvario rekordan profit od 3,4 milijarde evra.

Autor članka
Rok Potočnik, CFA
Senior portfolio menadžer
NLB Skladi, Tivolska cesta 48, 1000 Ljubljana